Бишоп: Повећање учешћа жена у политици јача демократско управљање
Бишоп: Глобално гледано, стање родне равноправности је забрињавајуће. Данас жене уживају само око 64 одсто права која имају мушкарци. У Европи и Централној Азији ситуација је нешто боља - жене имају око 75 одсто права која имају мушкарци - али овим темпом могла би нам требати готово три вијека да се изједначе права мушкараца и жена.
У стварности, то значи да би дјевојчице рођене данас могле живјети цијели живот без да икада доживе истинску равноправност. То није будућност коју би ико требао прихватити.
Хитно су нам потребне правне реформе у земљама гдје је неопходно ускладити законодавство с међународним стандардима, и то у блиском партнерству с организацијама за права жена. Само кроз такву сарадњу можемо створити законе који истински служе свима.
Али закони на папиру нису довољни. Владе морају осигурати њихову пуну примјену и одговорност свих оних који их не поштују. Само тада правна заштита постаје стварна.
Зато је глобална тема овогодишњег Међународног дана жена: "Права. Правда. Акција. За СВЕ жене и дјевојчице."
Ове године, UN Women позива на хитну и одлучну акцију: окончати некажњивост, бранити владавину права и осигурати равноправност у законима, у пракси и у свим сферама живота - за све жене и дјевојчице.
Недавно објављени извјештаји генералног секретара Уједињених нација, "Осигуравање и јачање приступа правди за све жене и дјевојчице", открива да у више од половине земаља свијета - 54 одсто - силовање још није дефинисано на основу пристанка, што значи да жена може бити силована, а да закон то не препозна као злочин.
Дјевојчица и даље може бити присиљена на брак у готово три од четири земље. А у 44 одсто земаља закон не захтијева једнаку накнаду за рад једнаке вриједности, што значи да жене законски могу бити плаћене мање за исти рад.
70. засједање Комисије о статусу жена, највишег тијела УН-а за права жена, долази у кључном тренутку јер свједочимо растућем отпору и назадовању када је ријеч о родној равноправности у многим дијеловима свијета. Овогодишње засједање представља јединствену прилику да се тај тренд преокрене и осигура да правда за жене и дјевојчице не буде само обећана, већ и испоручена.
Посебно се намеће питање колико је важно учешће жена у изградњи мира и институционалним процесима у постконфликтним друштвима.
Џо Ен Бишоп, која има велико искуство рада у постконфликтним и транзиционим друштвима, истиче да је учешће жена од кључног значаја за изградњу трајног мира и јачање институција.
Бишоп: Учешће жена у процесима изградње мира и институција кључно је за дугорочну стабилност. То није само питање једнакости, него и ефикасности. Глобални показатељи указују на то да су мировни процеси и реформе одрживији и инклузивнији када су жене значајно укључене у доношење одлука.
Жене често доносе перспективе које су кључне за одрживи опоравак - укључујући помирење у заједницама, социјалну кохезију и потребе оних који су највише погођени сукобима. Када ове перспективе недостају, постоји ризик да политике занемаре питања која директно утичу на свакодневну сигурност и добробит људи.
У БиХ, жене су одиграле важну улогу у обнови заједница након рата - од подршке преживјелима родно заснованог насиља до фасилитирања дијалога и повјерења међу заједницама. Међутим, њихов допринос још није у потпуности видљив у формалним структурама одлучивања.
UN Women кроз партнерства са институцијама, цивилним друштвом и локалним заједницама ради на јачању улоге и лидерства жена у изградњи мира, управљању и безбједносном сектору. Јачање улоге жена помаже осигурати да мир буде не само одржан, већ и инклузивнији, отпорнији и одржив за будуће генерације.
Бишопова у наставку појашњава шта подразумијева родна равноправност у мандату UN Women, посебно у контексту јавних расправа у којима се она често изједначава са LGBTQ+ правима.
Бишоп: UN Women је глобални лидер за права жена, родну равноправност и оснаживање свих жена и дјевојчица. Мандат UN Women односи се на унапређење права жена, родне равноправности и оснаживање свих жена и дјевојчица. Као водећа УН институција за родну равноправност и секретаријат Комисије УН о статусу жена, радимо на промјени закона, институција, друштвених норми и услуга како бисмо смањили родни јаз и изградили једнак свијет за све жене и дјевојчице. У тим напорима настојимо укључити све, тако и рањиве групе и мањине - како нико не би био изостављен.
Бишопова је најавила и посјету Бањалуци, гдје ће разговарати о новим пројектима и јачање сарадње у области родне равноправности. и оснаживања жена.
Бишоп: Планирамо посјету Бањалуци у другој половини марта као дио редовне сарадње са партнерима и институцијама у Републици Српској. UN Women је током година изградио снажну сарадњу са широким спектром актера - укључујући институције владе, организације цивилног друштва и лидерке.
Ова посјета биће прилика да заједнички сагледамо постигнућа, разговарамо о новим трендовима и потребама и идентификујемо начине за јачање подршке свим женама и дјевојчицама.
Заједно са стратешким партнером - Центром за једнакост и равноправност полова Републике Српске - састаћемо се са више министарстава и институција задужених за области попут породичне политике, унутрашњих послова, пољопривреде, економског развоја, правде, рада, међународне сарадње и других сектора који обликују свакодневни живот жена.
Многе од ових институција већ учествују у Акцелератору родне равноправности, који UN Women проводи заједно са UNDP-ом, UNFPA-ом и UNICEF-ом, уз финансијску подршку Европске уније, Данске и Шведске.
Састанци ће нам омогућити да се осврнемо на напредак, ускладимо приоритете и идентификујемо начине за јачање утицаја програма на животе људи.
Крајњи циљ ових разговора је једноставан: осигурати да наш заједнички рад доведе до стварних побољшања у животима жена - било да се ради о бољој заштити од насиља, већим економским могућностима или већем простору за лидерство и учешће жена у јавном животу.
Говорећи о положају жена у различитим дијеловима свијета, посебно се намеће питање системских баријера са којима се жене и данас суочавају у каријери, као и родног јаза у платама. Многе успјешне жене из региона изградиле су своје каријере у иностранству, попут канадске предузетнице Ребеке Мекдоналд, што отвара и ширу тему положаја жена у Југоисточној Европи, Канади и Сједињеним Америчким Државама.
Бишоп: Ниједна земља још није у потпуности постигла родну равноправност, а сваки регион има своје специфичности и области у којима је напредак и даље потребан. Живјела сам у БиХ од 1999. до 2004. године, радећи за Мисију ОЕБС-а. Земља је остварила значајан напредак у промовисању родне равноправности током протекле двије деценије, али могу рећи и да смо у неким областима примијетили извјесне знакове назадовања.
Када је ријеч о родном јазу у платама, тренутно не постоје службени подаци о родном јазу у Босни и Херцеговини, а земља још није развила механизме за имплементацију ЕУ Директиве о транспарентности плата. Подаци из различитих извора показују да се овај јаз током посљедње деценије кретао између 14 и 15 одсто у корист мушкараца.
Висок степен родне неједнакости и даље је присутан због фактора као што су неједнака заступљеност на тржишту рада и неравномјеран терет неплаћеног кућног рада.
Према налазима Свјетске банке, родни јаз у платама у БиХ углавном се објашњава "непосматраним факторима" - што може укључивати дискриминацију, друштвене норме, прекиде у каријери или друге структурне препреке - а не факторима попут старосне доби, образовања, занимања или сектора рада. На примјер, власништво жена над бизнисима износи 23,7 одсто, што је испод просјека Европе и Централне Азије (34,2 одсто).
Међу незапосленим женама, готово половина (49 одсто) посао тражи више од четири године - што одражава трајне изазове у приступу тржишту рада. Жене остају концентрисане у потцијењеним секторима - попут образовања, здравства и социјалне заштите - и суочавају се с ограниченом заступљеношћу у техничким и руководећим улогама.
За крај, Бишопова се осврнула и на истраживање које је организација UN Women за БиХ објавила, а које показује да политичка странка СНСД има највећи број изабраних жена на локалном нивоу у БиХ. Ови подаци отварају и ширу тему положаја жена у политичком животу и потребе за већим учешћем жена у процесима одлучивања.
Бишоп: Истраживања попут овог које спомињете корисна су јер нам помажу разумјети трендове у политичком учешћу жена у БиХ. Сваки примјер у којем су жене номиноване, изабране или подржане у лидерским улогама важан је и треба бити препознат.
Напредак у овој области може се видјети у различитим политичким странкама, и сваки корак који доприноси уравнотеженијем учешћу жена и мушкараца у политичком животу је добродошао.
Истовремено, свеукупна слика показује да су жене и даље значајно недовољно заступљене на кључним политичким позицијама. На локалним изборима 2024. године, 386 кандидата и кандидаткиња такмичило се за начелничке функције, али само 29 су биле жене (око 7,5 одсто), а на крају је изабрано свега осам жена.
Ови подаци јасно указују да жене и даље наилазе на велике препреке у приступу највишим функцијама одлучивања.
Жене су чиниле око 43 одсто кандидата на изборним листама за општинска и градска вијећа, што углавном одражава законски услов да листе морају садржавати најмање 40 одсто мање заступљеног пола.
Међутим, присуство жена на листама није једнако одражено у коначној расподјели мандата, посебно у извршним функцијама.
Међународни стандарди дају јасан смјер. Општа препорука бр. 40 Конвенције Уједињених нација о елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW) позива на паритет жена и мушкараца, односно 50/50, у политичком и јавном одлучивању. У Европској унији, Уредба (ЕУ) 2025/2445 о статуту и финансирању европских политичких странака и фондација такође јача очекивања у вези са родном равноправношћу у страначком управљању и интерним процедурама које спријечавају дискриминацију унутар политичких организација.
Гледајући према изборима 2026. године у БиХ, биће важно видјети значајније учешће жена кроз цијели изборни процес - не само њихову заступљеност на листама, већ и њихову видљивост током кампања, могућности да преузму лидерске улоге унутар политичких странака и јачу заступљеност у изборним резултатима.
Из тог разлога, UN Women ће наставити сарађивати са политичким странкама широм БиХ које су заинтересоване за јачање родне равноправности унутар својих структура.
Кроз процесе попут процјене родне равноправности у политичким странкама, настојимо подржати странке у преиспитивању својих интерних правила, политика и пракси и идентификовању конкретних корака који могу унаприједити једнако учешће жена и мушкараца у политичком животу.
У коначници, повећање учешћа жена у политици јача демократско управљање. Када политичке институције одражавају различитост друштава којима служе, процеси доношења одлука постају инклузивнији и одговорнији према потребама грађана.