Илић Кундачина: У свијету се повећава број обољеле дјеце од аутизма; Бројни фактори доводе до поремећаја (ВИДЕО)
Значајну улогу имају свакако и генетски фактори. Постоје бројна испитивања, на примјер на близанцима, који су показали да монозиготни близанци имају значајно већу учесталост аутизма, што нам по аутоматизму говори колико је битна генетика.
- Аутизам је сложени неуроразвојни поремећај чије су главне карактеристике осуство социјалног реципроцитета, кашњење у развоју говора, односно оштећење говорно-језичке комуникације и стереотипна понављајућа понашања и интересовања, који се увијек јављају прије треће године живота - изјавила је у нашем Јутарњем програму Ивана Илић Кундачина, специјалиста психијатрије из Одјељења за дјечију и адолесцентну психијатрију УКЦ Републике Српске.
Како и зашто се јавља аутизам, каже Илић Кундачина, није у потпуности још увијек расвијетљено.
- Аутизам се може јавити уз придружене генетске поремећаје као што су синдром фрагилног X-хромозома, туберозна склероза, мишићна дистрофија, Даунов синдром, што такође упућује на значај генетских фактора - истиче она.
Са друге стране, додаје, постоје бројни ризични фактори који могу допринијети да се аутизам појави код дјеце у току саме трудноће, током порода, као и послије порода.
- У току саме трудноће, фактори који су ризични су вирусне инфекције, кориштење различитих лијекова на примјер валпроинске киселине. Затим стресне ситуације које могу дјелимично бити повезане, мада то није у потпуности расвијетљено. Затим гестацијски диабетес код мајке, хипертензије, недостатак кисеоника при породу, респираторни дистрес синдром. По породу код новорођенчата код којих се развија рецимо менингитис или енцефалитис, постоји већи ризик да се послије код развије поремећај спектра аутизма - нагласила је Илић Кундачина.
Како истиче, још није могуће дијагностиком у трудноћи препознати аутизам код бебе иако постоје истраживања да су одређене промјене примијећене ултразвучним прегледом у другом триместру трудноће, које су повезане са већим ризиком од каснијег развоја аутизма.
- Спомињу се феталне аномалије уринарног тракта, срца, главе и мозга који се у каснијим налазима могу повезати са развојем аутизма, али још увијек нисмо утврдили ту везу и не можемо са сигурношћу рећи колико те промјене на ултразвуку доводе до сигурног развоја аутизма у будућности. То је поље које свакако захтијева додатна истраживања и врло је значајно за будућност - истакла је она.
Илић Кундачина истиче да се у свијету број дјеце са аутизмом повећава.
- Мислим да томе доприноси и повећање свијести у друштву и да се о томе више говори него прије. И сами здравствени радници су некако више сенсибилизовани да примјећују симптоме аутизма, родитељи и школски системи постају такође свјеснији, а и саме услуге су доступније, приступачније, тако да је све то допринијело да се чешће диагностикују поремећаји спектра аутизма - нагласила је Илић Куиндачина.
Она је апеловала на родитеље да буду одговорни и уколико примијете неке од симптома код дјетета, да се јаве сручном особљу.
- Аутизам је трајно стање које не нестаје већ траје цијели живот - закључила је Илић Кундачина.