Прекорачење брзине и даље је један од најчешћих саобраћајних прекршаја на путевима Српске (ВИДЕО)

Само на подручју Бањалуке стационирани радари током прошле године евидентирали су близу 35.000 саобраћајних прекршаја, што поново отвара питање саобраћајне културе и безбједности на путевима. Колико возачи поштују прописе, гдје се биљежи највише прекорачења брзине и да ли радари заиста утичу на безбједност саобраћаја?
Иако је на путевима све већи број стационираних радара, појачане су и контроле саобраћаја, а казне за прекршаје све строже, то очигледно није довољно да дисциплинује возаче. Саобраћајне незгоде и прекршаји и даље су честа појава на бањалучким улицама.
- Када узмемо у поређењу период јануар-децембар 2025. и 2024. године, ми смо у 2025. години имали повећање укупног броја свих саобраћајних незгода. У 2024. години смо имали 3.940 саобраћајних незгода, а у 2025. години смо имали 4.343 саобраћајне незгоде. Имали смо, дакле, смањење саобраћајних незгода у којима је ступила посљедица повреда, како лака тјелесна повреда, тако и тешка тјелесна повреда. И битно је нагласити да смо у 2024. години имали девет саобраћајних незгода са погинулим лицем, док смо у 2025. години имали четири саобраћајне незгоде у којима је погинуло седам лица - рекао је Новица Мучибабић, помоћник командира Полицијске станице за безбједност саобраћаја.
Током 2025. године радари су на подручју Бањалуке евидентирали 34.893 прекршаја. Највише их је забиљежено у Карановцу – 13.055. Да поједини возачи и даље игноришу ограничења показује и случај из Крфске улице, гдје је умјесто дозвољених 40, забиљежена брзина од чак 108 километара на час.
Саобраћајне незгоде најчешће се дешавају у насељима, на магистралним и регионалним путевима, као и на већим раскрсницама. Као најкритичније издвајају се раскрснице у Борику, Лазареву и на Западном транзиту. Бањалучани кажу да је најчешћи узрок несрећа непажња возача, као и уске саобраћајнице.
Казне за прекорачење брзине крећу се од 50 до 1 000 марака, а предвиђене су и за коришћење телефона, непоштовање појаса и права првенства. Ипак, постоје возачи који прекршаје понављају, па је главно питање - да ли су новчане казне понекад довољне?
- Кроз извјештаје можемо да примјетимо да имамо и, да кажемо, повратнике у чињењу тих прекршаја. Тако да се ствара једна слика да те казне једноставно нису довољне. Ако имате стално понављање истих прекршаја, имате повратника у прекршајима, онда једноставно та санкција није довољна - каже Никола Торбица из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске.
Неодговорни пјешаци, који у журби често не поштују прописе, угрожавају и свој живот и живот оних око себе – да ли због незнања или немарности?
- Наравно има и одређен број саобраћајних незгода гдје су пјешаци учесници одговорни за саобраћајне незгоде - каже Новица Мучибабић, помоћник командира Полицијске станице за безбједност саобраћаја.
Градска управа формирала је Савјет безбједности - тијело које би требало да се бави кључним питањима сигурности у граду, али остаје питање - да ли ће овај Савјет донијети конкретне мјере или ће остати још једно савјетодавно тијело без стварног утицаја?
