Алеје један од најпрепознатљивих симбола Бањалуке (ВИДЕО)
Дрвореди су деценијама били заштитни знак Бањалуке. Генерације су одрастале у хладу старих крошњи, а зелене алеје давале су овом граду посебан изглед. Данас, на појединим мјестима, умјесто крошњи остају само пањеви.
Станари Козарске улице упозоравају да један од најстаријих дрвореда у овом дијелу града убрзано нестаје. Умјесто густе зелене алеје, остали су пањеви и празни тротоари.
- Бањалуку памтим још из Средње школе и добро памтим како је некада било више зеленила. Данас видимо да се старо дрвеће руши, али се ново не сади нажалост - каже Милка Шева.
Да је било љепше слаже се и Борка Козомора.
- Одрасла сам у Бањалуци и знам сваки камен. Било је љепше, природније - рекла је Козомара.
Градска управа тврди да су стабла у Козарској улици уклоњена због лошег здравственог стања и ризика по грађане. Ипак, стручњаци упозоравају да проблем није само укањање већ и то што нова стабла не добијају простор и његу да преживе.
- Најчешће новопосађена стабла немају простор за корјенов систем, врло често су у конфликту са инфраструктуром, имамо ситуације да отпадну гране или стабло чак и усљед мањих вјетрова што значи да се не води рачуна о здрављу стабала - наводе из Градске управе.
Грађани који овдје живе деценијама кажу да се град који памте полако мијења. Улице које су некада биле у хладу дрвећа, данас изгледају другачије. Због тога све чешће постављају питање - да ли град има јасан план како очувати зеленило?!
- Ја сам одрасла овдје, знам колико је зеленила било. Податак о валитету ваздуха нам говори да идемо у кривом смјеру, паркови нам нису зелени него бетонирани. Ми смо најстарије насеље и ово што имамо је на издисају, а овдје није посађено ново стабло преко 20 година - истиче Драган Стојић.
Двореди у градовима нису само украс уз улице. Они стварају хлад током врелих љета, ублажавају загађење и чине градски простор пријатнијим за живот. Озелењавању се мора приступити стручно и плански - од избора врсте дрвећа, мјеста садње, па до бриге о младим стаблима у првим годинама њиховог раста.
Без јасне стратегије и планских докумената тешко је, дугорочно, очувати зеленило по ком је Бањалука некада била препознатљива, истиче професор на Шумарском факултету Мирјана Каповић Соломун.
- Када се озелењава град прво треба водити рачуна да ли та врста може преживјети градске услове, често се цесте третирају сољу, липа је врло витална врстабн која се може борити али је алергена, па онда жбуње врло је важно за озелењавање али код нас ниеј заступљено - наглашава Каповић Соломун.
Садити дрво у граду не значи само ископати рупу и засадити садницу. Да би израсло у снажно стабло које ће давати хлад и чистити ваздух, потребне су године бриге и пажљивог планирања.
У акцији озелењавања, 2020.године матуранти бањалучке Гимназије засадили су цвијеће у Алеји матураната, као симбол своје генерације и допринос љепшем граду. Данас умјесто шарених цвјетних гредица, остали су тек трагови биљака које су, због недостатка бриге, увенуле.
- Била сам да погледам у каквом су стању стабла. Није поента забадати стабла свугдје па онда лицитирати са бројем стабала. Поента је да се одабере врста да се у првим годинама пружи стаблима подршка кроз наводњавање - објашњава Каповић Соломун.
Док старо дрвеће нестаје, најмлађи подсјећају колико је важно садити ново. У њиховим рукама мале саднице постају симбол наде да ће град и у будућности остати зелен.
- Овом садњом дрвећа показали смо да се бринемо за природу и будућност наше заједнице и вјерујемо да млади могу бити покретачи свих ових активности - наводи Никола Маринковић из ОШ "Јован Дучић" Залужани.
Шаљемо љубав, једна је од порука.
- Ми смо овдје данас да пошаљем љубав, да покажем колико смо повезани са природом, и колико треба да чувамо природу - каже Ранкица Пушић, директорка ОШ "Јован Дучић" Залужани.
Бањалука је некада била град зеленила. Данас, под притиском урбанизације и недостатка плана, питање је хоће ли остати мјесто у ком се може дисати и живјети у хладу дрвећа - или ће зелене алеје остати само успомена.