"Балкан је кључна тачка продора Ирана у Европу"
Галијашевић за Мондо истиче да је Исламска Република Иран од 1979. године радила на јачању војно-политичких капацитета за све врсте ратовања.
- О томе свједочи дјеловање Ирана у Либану Ираку, Јемену, Гази и Сирији. И свакако и најважније присуство у Босни и Херцеговини у којој је Иран извршио дубоки продор и инфилтрацију у организације сунитских муслимана, па чак и у глобалне терористичке сунитске организације попут: Муслиманске браће, Ал каиде, Исламске Државе, Ал Нусре и велике коалиције глобалних терористичких организација ХТС – Хејету Тахрир ул Шам. На тај начин, захваљујући дхеловању у БиХ током рата деведесетих, Иран је остварио утицај на сунитски тероризам и има капацитет да користи те организације, да их покреће и логистички подржава у планирању и извођењу терористичких акција. Европска Унија и цијели европски континент су за Исламску Републику Иран фронт на коме асиметричним ратовањем и хибридним операцијама међу муслиманима може дестабилизирати прилике и изводити акције "под лажном заставом". Дјелује изненађујуће да шиитски Иран може на тај начин дјеловати у етаблираној мрежи сунитских терористичких организација. Ту позицију Иран је изградио преко Босне и Херцеговине користећи босанске муслимане суните за ову врсту продора. Зато је пријетња врло озбиљна, а истовремено и реална - истакао је Галијашевић.
Галијашевић наводи да рат у Персијском заливу представља окидач за активније деловање терористичких ћелија које су у мирнодопско вријеме градиле мреже, шириле идеологију револуционарног и радикалног Ислама, вршиле мобилизацију нових чланова и припремали се за овакав ратни сукоб.
- Тероризам у ствари никада није успаван само у одређеном времену је више ангажован на плановима организационог јачања и пријема нових чланова и припадника. Тероризам је увијек организовано и брутално насиље које изазива страх у друштву како би реализовао властите политичке интересе. То и јесте смисао самог назива терор – страх и изам - доктрина. Дакле ријеч је о политички мотивисаној доктрини страшења из разлога полтичког интереса. Појединци могу бити извршиоци овог акта из неких осветничких разлога, али иза тероризма као доктрине стоје организације па и оне повезане са државом као најоорганизавињом организацијом која путем својих служби покреће терористичке акције - истакао је Галијашевић.
Према његовим ријечима, основна тежња радикализованих појединаца управо и јесте тежња да се прикључе организационим облицима чије акције и деловање кореспондирају са усвојеним идеолошким и вјерским обрасцима.
- Два појединца на истом задатку су војна формација и то је суштинска разлика тероризма и војно-одбрамбеног приступа. Уз нападе на незаштићене мете ту се налази главни смисао терористичког дјеловања - навео је.
Опширније читајте ОВДЈЕ.