Расте број Хрвата који конзумирају кокаин
Глобализација са собом носи и нежељене појаве, а једна од њих је све већа конзумација наркотика које разним путевима пристижу у Европу па самим тиме и у Хрватску.
Према подацима Хрватског завода за јавно здравство, 2,6 одсто одраслих у Хрватској конзумирало је кокаин у 2023. години. С проблемом се све чешће суочава полиција која запљењује све више илегалног бијелог праха, пише Хина.
У 2022. заплијенили су пошиљку од 350 килограма, а 2023. у Луци Ријека достигнута је рекордна запљена од укупно 745 килограма кокаина вриједног 20 милиона евра. Супстанца је била скривена у оплатама више контејнера, а откривена је захваљујући псу трагачу.
Хрватска се у службеним извјештајима све чешће спомиње као једна од кокаинских рута према западној Европи.
Као најзначајнија пристаништа овог илегалног опијата из Латинске Америке у Европи до сада су биле велике луке попут оних у Антверпену, Ротердаму и Хамбургу. Иако је и ријечка лука кориштена или се користи као кокаински улаз, он није ни приближно велик као у споменутим европским лукама. Али, како су запљене и надзор у великим пристаништима теретних бродова постали све чешћи, трговци наркотицима, традиционално, прилагођавају свој модус операнди.
Према анализи европске полицијске агенције, трговци су почели са фрагментацијом транспортних рута и коришћењем све сложенијих начина прикривања пошиљки. Притом се дио кријумчарења премјешта из великих европских лука у мање надзиране или изван њих, док се дрога често пребацује с једног брода на други на отвореном мору.
Сада, наводи се у извјештају Европола, криминалне групе чешће заобилазе комерцијалне луке тако да дрогу пребацују на мање бродове или је остављају на унапријед договореним локацијама на мору, гдје је преузимају брзи чамци.
У таквим операцијама велики бродови, такозвани "mother ves sels", превозе дрогу из Латинске Америке, а затим је на Атлантику предају мањим пловилима која је допремају до европских обала.
Криминалне организације све чешће користе и полуподморнице посебно израђене за превоз дроге преко Атлантика. Таква пловила постају све софистициранија и способна за дуге пловидбе. У марту 2025. код Азора пресретнута је полуподморница с око 6,5 тона кокаина, што је највећа запљена те врсте у Европској унији.
Уз нове транспортне руте, криминалне мреже развијају и напредне методе скривања дроге. Кокаин се све чешће хемијски уграђује у легалне материјале попут пластике, хране, текстила или картона, због чега га је тешко открити скенерима, тестовима или псима трагачима.
У неким случајевима дрога је била скривена у замрзнутим прехрамбеним производима или индустријској опреми, а за њено издвајање у Европи се потом успостављају посебне лабораторије.
Дрога се такође скрива у подводним дијеловима бродова, такозваним "си чест" спремницима испод водене линије, или у посебним капсулама причвршћенима на труп брода које рониоци уклањају након доласка у луку.
Европол упозорава да такве методе отежавају рад полиције јер се тиме избјегавају стандардни систем контроле контејнера и документације, а финансијски трагови кријумчарења постају фрагментирани и теже уочљиви.
Процјењује се да ће потражња и производња кокаина остати висока због повећане производње у Латинској Америци и раста броја корисника у Европи, а самим тиме и Хрватској. Због великих профита криминалне мреже наставиће се са развијањем нових технологија и методе транспорта, укључујући аутономне полуподморнице, подводне дронове, али и коришћење легалних пословних структура за прикривање трговине дрогом.
Према истраживању о употреби средстава зависности у општој популацији Хрватске, које је спровео ХЗЈЗ у сарадњи с Институтом друштвених наука Иво Пилар 2023. године, резултати показују да је 2,6 одсто одраслих у Хрватској конзумирало кокаин у оквиру годину дана.
Међу млађом популацијом старости од 15 до 34 године тај је удио још већи и износи 4,2 одсто.