ЦИК БиХ испунио жељу Шмита - изабран набављач скенера, иако није понудио најнижу цијену
За ову одлуку гласало је шестчланова, а само Владо Рогић је био против.
ЦИК планира додијелити уговор од 74.527.455,84 КМ без ПДВ-а на 4 године.
Понуде су отворене 2. фебруара, а ЦИК је имао рок од 15 дана да одлучи о најповољнијем понуђачу.
Финансијски најповољнија понуда на тендеру није била понуда групације са "Смартматиком" на челу. Жалбе су дозвољене у року од 10 дана.
У трци за вишемилионски посао са ЦИК-ом биле су четири понуде. Осим поменуте фирме "Смартматик" понуде су доставили и Бијељински "Провис", сарајевска "Артко група", те бањалучки "Планет софт".
- Елиминисање фирме из Бањалуке у оваквој ситуцији је неправедно и незаконито нарочито када се узме у обзир то шта је ЦИК могао да уради са 17 милиона КМ - навео је Рогић на сједници.
Он је истакао да је ЦИК неправилно оцијенио да фирма "Планетсофт" није испунила законске услове у смислу обезбјеђивања и испуњавања техничке документације.
Указао је да су предности групе коју предводи "Планетсофт" то што нису имали подуговораче и што су понудили најнижу цијену.
Остали чланови ЦИК-а става су да је понуда овог конзорцијума најповољнија и да група, у којој су још "Смартматик Холандија" и "ДСЦ" Сарајево, задовољава све услове утврђене тендерском документацијом.
На ову одлуку дозвољена је жалба у року од десет дана, а уговор, уколико постане правоснажан, додјељује се на период од четири године.
И раније смо писали да је "Смартматик" фирма тек регистровани сарајевски огранак контроверзне мултинационалне компаније, против чијих је троје званичника америчко правосуђе потврдило оптужнице због вишемилионског мита на Филипинима, у замјену за уносне уговоре купопродаје.
Подсјећамо, и ово је био експеримент Кристијана Шмита који нескривено показује намјеру да се мијеша у изборни процес.
Како се истиче у тумачењу раније - циљ овог акта је да уклони правне двојбе у вези с праксом примјене законских одредби, које се првенствено односе на расподјелу и оперативну доступност средстава из профита Централне банке БиХ намијењених за финансирање увођења нових технологија за Опште изборе 2026. године.
Постоје упозорења да увођење скенера за листиће и биометријске идентификације бирача – могло би да буде највећи губитак пара у изборнмим процесима у БиХ.
Према досадашњим подацима, тендерске спецификације у појединим дијеловима личе на већ виђена рјешења у земљама попут Ирака, гдје је увођење електронског бројања довело до протеста, оптужби за манипулације, чак и до паљења складишта са изборним материјалом.
У БиХ се још много тога не зна, између осталог гдје ће се чувати опрема и ко ће управљати серверима.