У Становима код Добоја служен парастос жртвама "крвавог прољећа" усташких јединица (ВИДЕО)
У једном дану усташе су у црно завиле цијело село. Страдале су породице Нинковића, Билића, Кузмића, Томанића, Алаџића. Крвавог прољећа 1945. Стани Горановић усташе су убиле два брата – један је имао четири, а други двије године.
- Моја браћа и сва та недужна дјечица су бацани у ватру. Једина од одраслих страдала је жена од мог оца. Дјецу убијали, а мајке су гледале - прича Стана Горановић, потомак страдалих из Станова.
Сличну судбини доживјели су и преци Богољуба Томанића. Прича, тог дана убијен је стриц Божо, а Радету Томанићу страдала је супруга и троје дјеце. Данас немају својих потомака.
- Није геноцид све што се масовно учини, ово је геноцид гдје се систематски уништавају породице комплетне, од мале бебе до најстаријег - каже Богољуб Томанић, потомак страдалих из Станова.
Потомци преносе свједочанство.
- Моја мајка је овдје живјела и удала се ноћ прије тог масакра, тако да је остала жива. Остали сви су побијени - прича Душко Лукић,потомак страдалих из Станова.
Судбине и страдања породица из једног села након "крвавог прољећа" личе једна на другу. Најстарија жртва имала је 63, а најмлађа двије године. Тијела убијених запаљена су на три згаришта.
- Имали су згаришта у неком пољу. У подруму Николе Бјелобабе су поубијали једне, једне на њиви Марка Кузмића, треће овдје код цркве, у цркви - рекао је Бранко Шарчевић, потомак страдалих из Станова.
Зато мучки убијена дјеца, жене и старци никада не смију бити заборављени.
- То треба да буде наук и нама данашњим генерацијама и свим будућим да се такве ствари никада не понове и никоме да се не десе - поручио је протојереј Саво Митровић.
Иако је у једном дану изгубила мајку, брата и сестру, шестогодишња Невенка Алаџић била је једини свједок масакра. Захваљујући њеном свједочењу, запис о страдању Срба остао је упамћен као "крваво прољеће" у списима Живка Ђедовца.