27 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију (ВИДЕО)
Уз звучну опасност, сваку ноћ и дан звучао је почетак рушења мостова, болница, школа, инфраструктуре, медијске куће, амбасада, споменика културе, цркава и манастира. Више од 50.000 пројектила, у мање од 80 дана, испаљено је на СР Југославију. Готово да нема града који се није нашао на мети НАТО бомби.
- Ми смо трпели губитке спасавајући цивиле. Ја сам као командант наредио, не знам да ли постоји у било којој војсци такав документ, да свака јединица од батаљона па навише има одреде за спасавање цивилног становништва - рекао је Владимир Лазаревић генерал-пуковник у пензији, командант Приштинског корпуса 1999.
Одлука о бомбардовању, први пут у историји, донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу за напад издао је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Напад је почео под изговором да је Југославија кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
- 19 најразвијених земља са најсавременијом опремом који лансирају ракета на нас преко 80 километара, а наши радари су 50 километара, а ракете 20 километара. Сви који су летјели су зато јер су имали храбрости јер су имали шта да бране и јер су жељели то да бране - каже Драган Миленковић пилот у пензији.
Цивили су проглашени колатералном штетом, а најстрашније од свега је то што је међу њима било и 89-оро дјеце. Једна од њих је и трогодишња Милица Ракић из Батајнице. И новинари-репортери тих дана имали су тежак задатак.
- Није лако било отићи у дом мале Милице Ракић. Тамо сам отишао по задатку и њени родитељи су ми показали ношу на којој је она настрадала од НАТО гелера док је седела у купатилу - каже Раде Прелић фоторепортер Танјуга.
У ноћи 23. априла 1999. године, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. 10. јуна издата је наредба о прекиду бомбардовања, а истог дана Савјет безбједности УН усвојио је Резолуцију 12-44. Ипак, рат је трајао мало дуже.
- НАТО је тражио, кад кажем НАТО генерал Кларк, од генерала Ојданића, нашег начелника генералштаба, да се ми повучемо фиксног датума, 12. јуна, а они ће доћи касније, јер побогу не могу са спреме трупе. Хтели су да направе вакуум, да се ми повучемо да уђе ОВК, попали поруши, а они дођу послије, ни лул јели ни лук мирисали, ни за шта нису криви. Ми смо то одбили - навео је Шаиновић Никола некадашњи предсједник Владе Србије и потпредсједник Владе СР Југославије.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.