latinica  ћирилица
27/03/2026 |  14:59 ⇒ 15:00 | Аутор: РТРС

Тривићева о актуелној економској ситуацији

Влада Републике Српске Саве Минића политички је клекла пред Уставним судом БиХ, испуњавајући њихове услове упитности легитимитета Владе и својим изнуђеним трећим избором од стране Уставног суда БиХ. Колико су економски клекли најбоље говори брутално висока каматна стопа од 6,25 одсто по којој су нас задужили за нових 500 милиона евра или скоро милијарду КМ, рекла је ово предсједница Народног фронта Јелена Тривић на конференцији за новинаре поводом актуелне економске ситуације.
Јелена Тривић - Фото: Уступљена фотографија
Јелена ТривићФото: Уступљена фотографија

- Питам Зору Видовић, Милорада Додика и све друге портпароле режима колико ће Република Српска морати вратити камате по основу најновијег задужења?! Када у својим стерилним саопштењима, у којима демонстрирају наводну финансијску моћ, кажу износ камата које ћемо морати вратити за ово задужење, грађанима ће бити јасно колико је скупа ова операција - каже Тривићева.

Тривићева додаје да ова операција задужења није демонстрација никакве моћи, него немоћи, јер се морала на све начине, па и овако скупе, затворити финансијска конструкција за буџет, с обзиром на то да доспијева 1,6 милијарди дуга у овој години, а крајем априла и главница од 300 милиона евра обвезница емитованих на Лондонској берзи 2021. године.

- Спирала задуживања у коју је упала наша власт могла би се описати ситуацијом у којој жеђ гасите морском водом – краткорочно нешто постижете, а дугорочно не рјешавате проблем жеђи - истакла је Тривићева.

Додала је да "ниједна марка од овог задужења неће ићи у развој и инвестиције, него у класично финансирање дуга, што се најбоље види по мршавим стопама раста бруто домаћег производа неколико година уназад од око 2,5 одсто".

Тривићева истиче да још један доказ да политика задуживања Владе није имала никакв позитиван ефекат на привредне показатеље јесу учешћа пословних инвестиција у БДП-у од прескромних 15,9 одсто што говори о лошој структури привреде и да је раст, чак и овај миноран од 2,5% генерисан искључиво кроз потрошњу, а не инвестиције.

Лошу динамику раста видимо и кроз ниво просјечних плата које данас износе од 1.650 КМ, док су просјечне плате у Србији достигле износ од 2.000 КМ. Што се тиче акциза - ту је све речено, властима одговара раст цијена горива, који ће водити расту цијена и свих других роба и услуга, а њима значити екстра приход по основу већег ПДВ-а. Евентуално смањење акциза не би појефтинило само гориво него би успорило раст и свих других роба и услуга у ланцу који своја поскупљења оправдано или неоправдано образлажу растом цијена горива - истиче Тривићева.

Тривићева на крају констатује да грађани врло добро знају да је најављени раст плата у јавном сектору већ унапријед "поједен" брзим растом цијена.