Марио Ђурагић: Хагада за Америку, антисемитизам за кућу
- Гдје су Денис Бећировић и Елмедин Конаковић? Нема осуде. Нема изјаве. Нема ни минимума досљедности. А још недавно Вашингтон, пажљиво режирана представа. Бећировић, Конаковић, Лагумџија, Алкалај стоје уз Хагаду, говоре о јеврејском културном насљеђу, демонстрирају толеранцију, суживот и мултиетничку БиХ за амерички аудиториј. Емир Суљагић шаље писма америчком изасланику за борбу против антисемитизма. Слике се дијеле, цитати објављују, други се оптужују. А онда се врате кући и ћуте док се у дресу репрезентације која би требала представљати и Српску и Хрвате дешава очигледан антисемитски поступак - наводи Ђурагић.
Каже да "ћуте и том шутњом заправо кажу све што су у Вашингтону пажљиво избјегли рећи.
- Знају што се десило. Знају шта то значи. И не смију рећи ни ријеч. Јер осудити властите кошта. То би било политичко самоубиство. И онда се чуде зашто се Срби и Хрвати с том репрезентацијом не могу идентификовати. Свака њихова прича о толеранцији има датум истека и увијек су га сами одредили. Када спорт и БиХ репрезентација постану продужетак само једне политике, за њу навијају само они који ту политику дијеле. Репрезентација која носи политички терет не може бити заједничка може бити само симбол једног дијела државе, никад цијеле - наводи он.
Каже да је Вашингтон био представа.
- Политика из Сарајева је стварност. И више је нико не може сакрити иза Хагаде - истакао је Ђурагић.