Свемирска осмица, ефекат праћке и тамна страна Мјесеца – који су наредни кораци мисије "Артемис 2" (ФОТО)
Уз помоћ низа увјежбаних маневара, паљења мотора и прилагођавања курса, астронаути ће се стићи до Мјесеца, обићи око њега и искористити његову гравитацију да их попут праћке испали назад ка Земљи.
Савршено полијетање мисије "Артемис 2" са Кејп Канаверала на Флориди однијело је четири астронаута у Земљину орбиту, а сада им предстоји још око девет дана док не обаве свој задатак доласка до Мјесеца и повратка на Земљу.
Претходна беспилотна мисија "Артемис 1" стигла је до Месеца шестог дана своје мисије 2022. године. Аполо осам и даље држи рекорд као најбржа мисија са посадом до Мјесеца, пошто је пут трајао нешто мање од три дана – 69 сати и осам минута. То је уједно био и први лет са посадом који је ушао у орбиту овог небеског тијела.
Беспилотни објекти могу стићи до Мјесеца и брже. Насина сонда "Њу хорајзонс" прошла је поред Мјесеца за осам сати и 35 минута на путу ка Плутону 2006. године, али није ушла у лунарну орбиту.
Ево како ће изгледати даљи план и програм десетодневне мисије "Артемис 2".
Четвртак, 2. април
Пут до Месеца траје око три дана. Мотор капсуле "орион" данас ће извршити главно паљење за улазак у транслунарну путању, што је последње велико активирање мотора које шаље летјелицу на њену путању "осмице" ка Месецу.
Петак, 3. април
Лет ка Мјесецу. Фокус је на провјерама летјелице, раду система за одржавање живота и рутини посаде током пута кроз дубоки свемир. Посада ће скинути свемирска одела и током већег дела мисије носити обичну одећу, све до уласка у Земљину атмосферу.
Субота, 4. април
Током прилаза Месецу посада ће изводити мања паљења мотора како би по потреби кориговала руту, а Наса наводи да ће "орион" извршити више маневара како би ушао у такозвану "слободну повратну путању", што значи да ће Земљина гравитација природно повући летјелицу назад након облијетања Мјесеца.
Контролори мисије у Насином Центру "Џонсон" у Хјустону пратиће "орион", али ће током пута до и око Мјесеца морати да се ослањају на "Deep Space Network" – међународну мрежу великих радио-антена – за комуникацију са астронаутима и слање снимака на Земљу.
Недеља, 5. април
Петог дана лета капсула ће ући у зону доминантног гравитационог утицаја Мјесеца, што значи да Мјесец постаје главна сила која дјелује на летјелицу.
Понедјељак, 6. април
Главни дан лунарног прелета. Посада пролази иза Мјесеца, на око 6.500 километара од површине, фотографише и снима, и постаје прва након "Апола" која из близине види дијелове његове далеке (тамне) стране.
- Са те позиције, посада ће кроз прозоре летјелице моћи да види и Земљу и Мјесец – Месец у првом плану, а Земљу скоро 400.000 километара даље у позадини - наводи Наса.
Уторак, 7. април
Облијетање око Мјесеца дио је маневра "праћке", технике свемирског лета која користи гравитацију за промену правца и брзине летелице без трошења горива, чиме ће се подесити путања за повратак ка Земљи.
Сриједа, 8. април
Осми дан мисије чиниће ће повратак кроз дубоки свемир, наставак тестирања система, провјере и припреме за завршну фазу.
Четвртак, 9. април
Посљедњи дан пред повратак на Земљу астронаути ће извести низ корекција путање како би се "орион" прецизно усмјерио ка Земљи. Планиран је и завршни брифинг и јављање посаде.
Петак, 10. април
Улазак у атмосферу, приликом ког ће се летјелица кретати брзином од око 40.000 километара на сат, што ће створити температуре преко 2.000 степени Целзијуса, чиме ће се тестирати топлотни штит.
Након проласка кроз најинтензивније загревање, "орион" ће отворити систем падобрана који ће успорити летјелицу и омогућити јој да безбједно слети у Тихи океан са посадом. Планирано је да се капсула спусти у океан у суботу око два часа послије поноћи.
