Поводом 60 година од открића археолошког налазишта Доња Брањевина - изложба у Народном музеју у Београду (ВИДЕО)
- Доња Брањевина заузима истакнуто место у мрежи раних неолитских насеља на тлу данашње Србије. Њен значај проистиче из специфичног и постојаног интерактивног живота када су нараштаји првих сточара и ратара у Бачкој опстајали на истом простору кроз 15 узастопних генерација. Управо овдје, у средњем Подунављу, у срцу панонског басена дошло је до историјског прожимања и саживота аутохтоних заједница ловаца-сакупљача и досељеничких група из правца Егеје и Анадолије - изјавила је Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја Србије
Истраживање Доње Брањевине објашњава поријекло неолита на овом простору, прича о стварању првих трајних људских насеобина и успостављању новог, сједелачког начина живота, којим живимо и данас.
- То је вријеме када на овај простор долазе први земљорадници и сточари, први насељеници чије је поријекло из Мале Азије или из Егеје, који са собом доносе различиту, односно нову технологију и иновацију, доносе и доводе припитомљене биљке и животиње, доносе нове технологије, различита знања, искуства и традицију који су потпуно преобликовали неолитску свакодневицу тадашње праисторијске Европе. Они на овим просторима затичу старосједелачку популацију, то је популација рибара, ловаца и сакупљача, са једном сопственом, врло аутентичном културом и традицијом коју ми данас зовемо културом Лепенског вира - нагласио је проф. др Бобан Трипковић, професор Одјељења за археологију Филозофског факултета у Београду.
Палеогномске студије прецизно су идентификовале прве нараштаје мјешовитог генетског поријекла, а изотопски налази и остеолошки материјал указују на сложен модел привређивања. Огромне заслуге за истраживања овог локалитета имао је археолог-аматер Сергеј Кармански, који је препознао његов значај.
- Сергеј Кармански био је локални учитељ и наставник који је открио локалитет и истраживао га током низа деценија са великом пажњом, са великом страшћу, са великом посвећеношћу. Можемо да кажемо да је том локалитету посветио практично читав свој живот - додаје Трипковић.
Истраживања су обновљена прије пет година, након што је Народни музеј у Београду добио на дугорочну позајмицу чувену фигурину -Црвенокосу богињу, која је постала дио сталне поставке. Истраживачи нису робовали стереотипима у тумачењу неолита, доказавши да трансформација начина живота древних становника није била ни брза, ни лака.
- Оно што поуздано знамо рецимо за оне који су насељавали Доњу Брањевину да првих осам генерација, без обзира што су они са собом донијели знања, донијели су и сјеме житарица и стоку, али то није било довољно за сигуран живот. Пошто су били на обали Дунава, бавили су се риболовом. Фасцинантно је колико су били вјешти риболовци, јер сем оних очекиваних риба попут сома, штуке, шарана који су били у свакодневној исхрани, они су јели и пужиће, шкољке, корњаче, понекада и змије - каже виши кустос и коаутор изложбе Андреј Старовић.
Откривени артефакти свједоче о томе да су дрвени становници били веома вјешти у изради разних алатки, које су свакодневно користили.
- Ту је на пример удица која је рађена од кости, имали су разне врсте тегова које смо изложили који су врло су специфични. Приликом нашег истраживања открили смо да је у ствари група тегова која је била вјероватно на рибарској мрежи - каже Ненад Јончић, кустос и коаутор изложбе.
Истраживачи ипак признају да још има питања на која за сад немају одговор. Њихови налази показују да је друштво у раном неолиту ипак било много развијеније и комплексније него што се до сада сматрало. Доња Брањевина је, кажу, изузетан локалитет, што је потврђено и њеним укључивањем у званичну номинацију “Културног предјела Бача“ за Унескову Листу свјетске културне и природне баштине.