Стевандић од данас примаријус - захвалност хуманој професији
Ово почасно стручно звање њему је, на свечаности у Влади Српске, уручио министар здравља и социјалне заштитет Ален Шеранић.
Стевандић је у обраћању рекао да је ово признање одгађао, али да је сада право вријеме.
- Ове године пуним 60 година и можда би у седмој деценији било прекасно. Желим да кажем да здравствени систем у Републици Српској напредује и биљежи боље резултате од очекиваних. Ми као љекари, колеге заслужујемо смоје мјесто у друштву и не можемо да кажемо да наш статус није добар, да немамо углед и да нисмо на друштвеној љествици они који живе боље. Али, желим овом приликом да се присјетим сјајних љекара са којима сам дежурао, од којих већина није међу живима. Ја ћу споменути Марка Шобота, професоре Мркобраду, Билбију, Свету Радуловића, Бранка Деспота од којих сам учио хирургију, али и етику и морал - рекао је Стевандић.
Испричао је анегдоту са дочека једне од нових година, у друштву поменутих старијих колега, када га је Марко Шобот упитао да ли зна ко људе највише гледа у очи.
- Ми. Рекао је да смо то ми. Не постоји ни једна професија, нико други ко више од љеката људе гледа у очи. Највише их и слушамо, дио њихових проблема проживљавамо, преносимо на себе. Тако да са правом треба да носимо тај епитет људи који треба да имају највећи углед у друштву - поруичио је Стевандић.
Он је додао да дође вријеме када није богатство оно што си зарадио и стекао, него оно што си радио и како си се понашао.
- Мислим да смо у томе најбогатији дио друштва, у ономе како смо се понашали и што смо учинили за људе којима ми најчешће гледамо у очи. Хвала колегама који су ме предложили, који су гласали, желим да наставимо да постојимо заједно. У Хипократовој заклетви пише, између осталог, да су моје колеге - моја браћа. Ми смо људи који, када дође пацијент, не можемо да му понудимо ролу ни виц, морамо да му понудимо своје знање, искуство и одговорност. Мислим да то чинимо на најбољи могући начин - закључио је прим. др Стевандић.