latinica  ћирилица
08/04/2026 |  14:18 | Аутор: ТАНЈУГ

Миловану Бојићу уручена Светосавска повеља СПКД "Просвјета"

Академику и директору Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" Миловану Бојићу данас је у крипти Храма Светог Саве свечано уручена Светосавска повеља Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Београд.
Светосавска повеља уручена Миловану Бојићу (Фото: Танјуг/Милош Миливојевић) -
Светосавска повеља уручена Миловану Бојићу (Фото: Танјуг/Милош Миливојевић)

Предсједник "Просвјете" Милимир Мучибабић, који је на свечаности уз благослов српског патријарха Порфирија уручио повељу, рекао је да је Бојићев животни кредо да помогне човјеку у невољи, наводећи и да је зачетник научне дисциплине менаџмента у здравству.

- Бојић је успио да повеже европски рационализам и источњачку интуицију. Зачетник је менаџмента у здравству. О томе рјечито говоре резултати Дедиња, сада препознатљиве српске и европске куће, па и шире - рекао је Мучибабић.

Он је истакао да је Бојићу главни смисао постојања да човеку помогне у муци и невољи, да га учини срећним колико је то могуће и цитирао ријечи из Бојићеве књиге "Није било узалудно" наводећи да Бојић те ријечи и живи.

- Спасити само један живот је највећа награда. Зато се стварно треба борити и жртвовати себе - рекао је он.

Захваљујући на повељи Бојић је рекао да му је указана част да постане њен лауреат.

- Она је у мени одмах отворила дилему да ли сам ја достојан овако високог признања, прије свега полазећи од тога од кога долази и ко је до сада добијао. Просвјета је 124 године под овим нашим кишним небом, у првој зони одбране српских националних интереса и идентитета, нашег језика, писма, културне и духовне, стваралачке културе, али у исто вријеме она је поготово од развалина бивше Југославије, обновила своју велику мисију - рекао је Бојић.

Као директор Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње", између осталог, увео је трансплантацију срца, јетре и имплементацију вјештачког срца.

Он је редовни професор на Медицинском факултету у Београду и гостујући професор на универзитетима у Италији, Кини, Русији и члан Академије наука Републике Српске, Руске академије наука, Европске академије науке и умјетности у Салцбургу.

Рођен је 13. марта 1955. године у Колашину, а дипломирао, магистрирао и докторирао на Медицинском факултету у Београду.