СБ УН о ситуацији на КиМ; Ђурић: Србија није дио проблема, ми смо дио рјешења (ВИДЕО)
Ђурић: Србија није дио проблема, ми смо дио рјешења
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић поручио је да присуство Унмика остаје гаранција основних права Срба на КиМ, због чега улога те мисија мора бити ојачана.
- Посебно је важно да Савјет безбједности УН зна шта се дешава на терену - истакао је Ђурић.
Напоменуо је да се обраћа не само као представник Србије, већ и као глас оних који живе своје животе у страху, несигурности и под сталним притиском на Косову и Метохији.
- Репресија над заједницама се не дешава преко ноћи, одвија се кроз препознатљиве фазе, а те фазе, нажалост, могу јасно да се запазе у положају Срба на Косову и Метохији данас. Данас стојим пред вама не да бих побиједио у препирци, већ да бих допринио рјешавању проблема, и дозволите да ово кажем јасно од почетка: Србија није дио проблема, ми смо дио рјешења. Говорим и као глас оних који се осјећају застрашено, у име мајки и ћерки оних који су неправедно заточени, и оних који су етикетирани, маргинализовани, и на које се врши притисак само због онога што су - поручио је Ђурић.
Оно чему смо свједоци, указао је Ђурић, није низ изолованих догађаја, већ одражава шири и забрињавајући образац.
- Ове околности нису случајне, њихова трајекторија не смије да буде игнорисана. Кад се права постепено урушавају, кад притисак постаје нормализован, нестабилност не наступа одједном, настаје корак по корак, одлуку по одлуку - указао је Ђурић.
Протеклих шест месеци ситуација се погоршала, истакао је Ђурић и указао да је посебно забрињавајуће што извјештај Унмика не помиње тихи, али упорни егзодус Срба.
Навео је да је 20 одсто српског становништва напустило Косово и Метохију под притиском, у веома кратком временском периоду.
- То није статистика, то је егзодус. Наша је заједничка одговорност да то зауставимо нагласио је Ђурић и поручио да се под политиком коју спроводи Аљбин Курти, Срби на Косову и Метохији све више обољежавају као "други", њихов идентитет постаје разлог за живот у страху.
Како је навео, произвољна хапшења, напади и административни притисци нису изоловани инциденти, већ формирају систематски образац маргинализације који не може и не смије игнорисати.
- Чињенице су дубоко забрињавајуће. Само у 2025. години забиљежен је 137 етнички мотивисани инцидент. Од почетка ове године, нова хапшења и напади су се наставили. Ови догађаји не указују на случајност, већ на образац притисака и климу некажњивости - нагласио је шеф српске дипломатије.
Како је додао, Срби се суочавају са ограничењима слободе кретања, произвољним хапшењима, нападима на њихову имовину и скрнављењем вјерских објеката.
Напади на СПЦ погађају саму срж културног и духовног идентитета, рекао је Ђурић и додао да су посебно забрињавајући покушаји уласка у социјалне, здравствене и образовне установе, јер директно угрожавају основне функције неопходне за опстанак заједнице.
- Ограничења слободе кретања су системска, а не случајна", навео је шеф српске дипломатије и додао да је улаз на КиМ забрањен Милораду Арлову, познатом хуманитарцу из Бањалуке, али је и патријарху СПЦ спречено да посети седиште своје Цркве.
Према његовим ријечима, у протеклих шест мјесеци, ситуација се само додатно погоршала, а умјесто напретка ка нормализацији, свједоци смо догађаја који продубљују неповјерење и интензивирају несигурност.
- Овим се намеће суштинско питање: какву будућност можемо очекивати у друштву у којем су људи мета због тога ко су и гдје правде нема? Без одговорности не може бити повјерења. Без повјерења нема стабилности. А без стабилности нема трајног мира - поручио је Ђурић.
Дуе: Важно да се гради на оном што је постигнуто, то укључује и ЗСО
Нови шеф Унмика Петер Дуе рекао је на почетку обраћања да су избори крајем децембра на КиМ одразили широко учешће свих заједница, али да је дошло до застоја у избору новог предсједника, оцјењујући да би било добро да нови избори буду избјегнути.
Истакао је значај повратка Срба у институције, али је констатаовао да процес није прошао без изазова. Поздравио је напоре на јачању сарадње централних институција у Приштини и локалних лидера на сјеверу КиМ.
Од почетка мандата се, каже, усмјерио на напоре Унмика у подршци дијалогу и свакодневном животу људи.
- Важно је да Београд и Приштина граде на оном што је постигнуто, што укључује и формирање Заједнице српских општина - рекао је Дуе, који се нада да ће у блиској будућности доћи до састанка предсједника Србије Александра Вучића и Аљбина Куртија.
---
Очекује се да се учесницима обрати шеф Унмика Петер Дуе, који ће представити извјештај о ситуацији на Косову и Метохији.
У разматрању извјештаја учествује и министар спољних послова Србије Марко Ђурић.
Очекује се да би Савјет као одговор на бројне изазове са којима се суочава Косово и Метохија могао да размотри усвајање предсједничке изјаве која изражава подршку специјалном представнику ЕУ за дијалог између Београда и Приштине Петеру Соренсену и у којој се позивају Београд и Приштина да се ангажују у доброј вјери и спроведу преостале обавезе без предуслова.
Такође, очекује се да ће Савјет истаћи да би све мјере које утичу на заједницу Срба требало да избјегну прекид основних услуга и подстакну инклузивну имплементацију у складу са претходним обавезама из дијалога.