Нови Трампов ултиматум и ванредно стање пред преговоре Ирана и САД, за столом судбина Блиског истока и енергентска слика свијета
Двије заставице, иранска и америчка, пободене су на супротним странама стола у хотелу у Исламабаду у очекивању да на столице засједну потпредсједник САД, Џеј Ди Венс праћен дежурним преговарачима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером и иранска делегација, предвођена предсједником парламента Мохамадом Бахером Халибафом.
Пакистанске власти, које су уз обилату помоћ Кине и издејствовали примирје, за сада практично нису објавиле ни један детаљ о разговорима, тврдећи да се иза тајанствености, у ствари, крије намјера да ток преговора препусте Иранцима и Американцима.
Један од кључних захтјева Техерана, пред почетак преговора, су милијарде долара блокираних на Западу од пада режима шаха Резе Пахлавија 1979. године.
Економисти сматрају да је око 100 милијарди долара иранских пара замрзнуто у банкама широм свијета, због санкција које су први пут уведене током талачке кризе, а затим постепено "затезане", због развоја нуклеарног програма и подршке прокси снагама, попут Хезболаха у Либану, Хамаса у Појасу Газе и јеменских Хута.
Скоро петина тог новца, односно око 20 милијарди, налази се у кинеским банкама.
Уочи почетка преговора у Исламабаду, Трамп је рекао да се "најбоља муниција" управо товари у америчке ратне бродове, те да ће у наредна 24 сата бити јасно да ли ће разговори са Ираном бити успјешни.
Осим низа војних питања, попут иранског нукеларног програма и развоја балистичких пројектила, двије стране ће, прије свега имати задатак да дефинишу на који ће начин, убудуће, бродови натоварени нафтон, хелијумом, вештачким ђубривом и течним гасом пролазити кроз Ормуски теснац - уским грлом свјетске трговине енергентима.
Шеф иранског парламента, један од ријетких високорангираних званичника власти у Техерану који је преживио ваздушне ударе Америке и Ирана, за преговарачким столом ће бранити план у десет тачака којим тражи контролу над Ормуским мореузом, наставак нуклеарног програма, прекид израелских напада на Либан, али и укидање силних санкција које су Америка и свијет увели овој држави у посљедњих 47 година.
Иранци су овај план представили јавности у сриједу, недуго пошто је амерички предсједник Доналд Трамп прогласио примирје, али за сада није сасвим јасно какав је став Вашингтона према захтјевима Техерана.
Трамп је, у једном тренутку, оцијенио да је ирански документ солидна полазна тачка за преговоре, али га је дан касније демантовала портпаролка Бијеле куће Керолајн Луит која је рекла да је "предсједник тај приједлог буквално бацио у ђубре".
На америчкој страни стола, како ствари стоје, ће се налазити амерички план у 15 тачака, које су Виткоф и Кушнер представили Иранцима током прошле рунде преговора, који су нагло прекинути Трамповом одлуком да бомбама заспе Иран.
Послије два дана мира између САД и Ирана прилично је јасно да ће кључ преговора представљати будуће устројство пловидбе Ормуским мореузом, око чијег су улаза још увијек начичкани бродови који чекају дозволу Техерана да исплове или уплове у Персијски залив.
За сада, бродови који су прошли мореузом махом припадају државама које имају директне трговинске везе са Ираном, или пак потичу из земаља "пријатељских" властима у Техерану.
Револуционарна гарда, која суштински контролише пловидбу, тврди да је пролаз теснацем још увијек прилично опасан због подводних мина и низа другим проблема проистелих из чињенице да је рат заустављен прије нешто више од 24 часа.
Осигуравајућа компанија "Лојд" тврди да пролазак, у овом тренутку, зависи искључиво од директних преговора бродовласника са иранским властима, те да се овај процес понавља за сваки појединачни брод.
Неколико западних медија тврди да Иранци пролазак наплаћују два милиона долара по пловилу, те да је први западни брод који је прошао мореузом припадао Французима и то тек након што је Трамп жестоко критиковао предсједника Емануела Макрона због става о овом сукобу.
Осим овог брода, Ормузом је прошло и неколико турских, пакистанских и индијских танкера, те извијестан број пловила чија је крајња дестинација била Кина. У сриједу, дан након што је примирје проглашено, кроз мореуз је прошло свега пет бродова.
За сада је нејасно како ће, убудуће, изгледати пловидба Ормуским мореузом, пошто је и Трамп бацио око на новац прикупљен од права на пролаз, што је у приличној мјери разљутило низ америчких савезника, попут Британаца који инсистирају на бесплатном проласку.
Као контролни елемент у преговорима САД и Ирана наћи ће се Пакистан и Кина, уз чије су посредовање на једвите јаде прекинути напади Американаца и Израелаца на Иран, али и ирански контраудари на низ држава Персијског залива.
За сада, једина назнака у којем би се правцу могли кретати преговори долази из Зимбабвеа и одговора иранске амбасаде на Трампов захтев да Ормуски теснац буде отворен. "Изгубили смо кључеве", наводи се у посту иранске амбасаде на мрежи Икс.
Џеј Ди Венс, пошто је америчка авијација у великој мери демолирала иранску инфраструктуру, очекује да ће постићи договор, делом и због чињенице да је остатак света прилично изгубио стрпљење због Трампове најновије авантуре.
Иранци, пак, по први пут од успостављања Исламске републике имају у рукама озбиљне адуте - пловидбу Ормуским мореузом и чињеницу да је режим у Техерану суштински остао непромењен упркос чињеници да су Американци и Израелци збрисали готово комплетно руководство ове државе, укључујући и врховног верског лидера Алија Хамнеија.
Рат будућности, како је најављиван напад на Иран, ипак, није наишао на претерано топао дочек јавности, упркос чињеници да су Американци, ако је вјеровати Пентагону, од јуна прошле године два пута уништили по 90 одсто иранске противваздушне одбране, балистичких пројектила и дронова.
Додатни проблем представља и обогаћени уранијум, због којег је Америка, бар декларативно, кренула у рат.
Израелске обавештајне службе тврде да је 390 килограма овог материјала скривено у подземне тунеле у Исфахану, тридесетак килограма у Натанзу, док је 15 килограма остало под рушевинама нуклеарног центра Фордо, наводно уништеног у америчким нападима прошлог јуна.
Популарности рата није претерано допринела ни ”колатерална штета”, попут 170 убијених ученица школе и двадесетак одбојкашица, које су првих дана рата страдале јер су Американци ”користили застареле податке”.
У рату је страдало око 3,500 Иранаца, укључујући 250 дјеце, око 1.500 Либанаца, више од 30 Израелаца, уз око 7.000 повређених, те најмање 15 Американаца.