Да ли је правилно рећи Васкрс или Ускрс? (ВИДЕО)
Једни чврсто заступају облик који користе цијели живот, док други сматрају да су оба израза прихватљива. Да ли је ријеч о разлици у традицији, вјероисповијести или можда језичкој норми – провјерили смо шта кажу грађани, али и струка.
Уочи највећег хришћанског празника, често се поставља питање шта је правилно рећи – Ускрс или Васкрс. Различите традиционалне и историјске околности доносиле су различите изразе, а стручњаци поручују да и Васкрс и Ускрс имају своје поријекло и употребу.
- Да бисмо добили тачан одговор на питање да ли се каже Васкрс или Ускрс, обратили смо се редовном професору на Филолошком факултету, Зорици Никитовић која јасно поручује. Оба облика су правилна.
- Оба су облика правилна и она су резултат историјског развоја Српског језика. Сама ријеч Васкрсеније или васкрснонти је старославенска ријеч преведена са старог грчког језика и значи "анастаси" поново устати. И преведена је то лексичко језгро старославенског јесте "крес" ево кад кажемо воскресе то је "крес" што значи развој, устајање дакле имамо и ријеч "искра" која одатле вуче некакав раст од тога је дакле настала ријеч воскресе, воскрсеније, подићи из мртвих - каже Никитовићева.
Подсјетила је и на недомуице код становништва око тога да ли се каже воскрсење или васкрсење.
- Имамо двије варијанте воскрсеније и васкрсеније и то можда буни и то можда буни наше гледаоце да ли је правилно воскрес и воскреснути или васкрснути а тек онда послије да ли је васкрс или Ускрс. Воскрес је руска варијанта црквено словенског језика, док је васкрс српска и то црквеног старославенског, а ускрс једнако као што су други глаголи друге ријечи које су имале ово В у иницијалној позицији па рецимо у глагол Встати је такође претрпио ту промјену В у У у иницијалној позицији, дакле црквенословенски језик чува старо стање В на почетку ријечи а стари српски језик не чува оно једноставно као у ријечи унук, устати, удомити тако и у ријечи ускрс прешло В у У - објашњава Никитовићева.
Каже да је карактеристично за дубљу оданост традицији употреба ријечи васкрс. Додаје да је ријеч ускрс карактеристична уопште за шири народни слој.
Порука је јасна и Ускрс и Васкрс су правилни.
-На крају крајева са тим ријечи васкрс веже нас и старославенска ријеч васкрсеније у истом су творбеном гнијезду, али ускрс је такође српска ријеч и то треба гледаоци да знају - додаје Никитовићева.
Како год га назвали – Васкрс или Ускрс – суштина празника је иста. Празник доноси вријеме праштања, окупљања и радости, које превазилази све језичке разлике и норме.