Велика субота – шта се према обичајима ради у кући прије Васкрса?
Велику суботу вјерници обиљежавају у молитви и тишини, у црквама, цјеливајући плаштаницу на симболичном Христовом гробу.
На овај дан дошао је крај старом вијеку и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.
Сваке године на Велику суботу, на дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недјељу, пред Православни Васкрс, одржава се церемонија старија од 12 вијекова.
У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вијековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених јверника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
Обичаји и веровања
У кућама се завршавају неопходни послови око дочека великог празника.
Спрема се и чисти кућа, припрема одјећа. Ко није обојио јаја и то ујутру завршава, пије изласка сунца.
У појединим деловима земље мјеси се колач васкршњак.
И даље се строго пости, на води. Прописано је сухоједење, односно не једе се кувана храна.
Најраширенији назив за данашњи празник је Велика субота, али се у неким крајевима овај дан зове и Страшна субота, Завалита субота, Црвена субота и Дугачка субота. Сви ови називи подсјећају на дуге Христове мука на распећу.
Стари вјерују да се због тога на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дјело или удеијлити милостиња сиромашнима. Вјерује се да ће се то вишеструко вратити доброчинитељу.
На Велику суботу се не ради у пољу и не раде се никакви ручни радови.