Постоји ли јединствени "рецепт" за организовање образовних система у свијету? (ВИДЕО)
Није. Јединствени рецепт за организовање образовних система у свијету не постоји.
- Много фактора утиче на ово, наше норме, ставови, културолошке разлике, језичке, тако да је врло тешко да прекопирамо неке ствари из Норвешке у БиХ или из БиХ у Норвешку. Друга ствар је да се суочавамо са различитим изазовима. Имамо различиту инфраструктуру, различиту финансијску подршку, различите људске капацитете, тако да су то ствари које треба да узмемо у обзир када размишљамо о овим разликама - рекла је др Јелена Велетић са Универзитета у Ослу.
Оно што је карактеристично за Норвешку, јесте да се у највећој мјери, политичке и управљачке одлуке у образовању, доносе на основу темељних истраживања и добијених података, каже постдокторски истраживач на Институту за образовање наставника и школска истраживања Универзитета у Ослу, др Јелена Велетић.
- Конкретно, мој докторат се бавио школским лидерством. Како можемо да измјеримо школско лидерство? Како школско лидерство можемо да упоредимо у различитим конктекстима у различитим системима као што је норвешки систем и систем у БиХ или у Јапану? Који је неки оптималан начин како бројкама можемо ово да измјеримо? Након доктората наставила сам да се бавим истраживањем, тако да сад имам и постдокторску позицију на Унивирзитету у Ослу гдје се и даље бавим квантитативном анализом података који долазе са међународних истраживања као што су ПИСА и ТИМС. БиХ је такође учествовала у неким од ових истраживања, али нажалост нису наставили - навела је Велетић.
Велетић је основне и мастер студије психологије завршила на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, а докторат је одбранила на департману за образовна мјерења Универзитета у Ослу. Професори из Бањалуке истичу велико задовољство што је њихова колегиница остварила значајне научне резултате у иностранству и што би њено искуство и знање могло да помогне и буде подстрек у креирању овдашњих образовних система.
- Наш образовни систем, не бих рекао да је лош, има итекако добре стране, али има простора за побољшање. Ја сам био дио тима за реформу гимназија. Међутим то је стало у неком тренутку, али надам се да ће у будућности бити схваћено да образовање мора бити нешто у шта се највише улаже како би читава заједница могла да расте и развија се - навео је проф. др Синиша Лакић са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.
Резултати ПИСА, ТИМС, али и других тестирања су, кажу наши саговорници, својеврсни показатељи квалитета образовања. Добијени подаци треба да дају смјернице за будуће измјене и корекције. Ова врста тестирања у БиХ је, као што сте чули, организована само три пута.
- У овој једној јединици времена можемо да користимо ове податке да упоредимо БиХ са земљама региона што би било најзанимљивије, најзначајније или можда са неким другим земљама, али генерално моје истраживање се највише фокусира на скандинавске земље. На податке које имамо у Норвешкој и рефернтне тачке за Норвешку су друге скандинавске земље које имају сличан систем - изјавила је Велетић.
- Подаци тада нису били баш похвални. Видјело се да морамо да порадимо на томе. То вам је као у спортсом такмичењу. Морате се некад поредити и видјети шта је добро, а шта није добро. Тад смо имали прилику да видимо да има простора за унапређење система образовног - додао је Лакић.
Захваљујући оваквим и сличним темама и предавањима, за амфитеатар 203 на Филозофском факултету, осим студената зна и шира јавност. И то је један од разлога зашто за себе кажу да су "најдругачији".