Фото: РТРС
Потпредсједник АНУРС-а Љубомир Зуковић изнио је биографске податке о Шиповцу и подсјетио на његов стваралачки рад, нагласивши да о чему год да је писао, Шиповац се увијек враћао завичају, својој Херцеговини, али и свом Сарајеву.
Зуковић је нагласио да је предајом легата Матичној библиотеци у Источном Сарајеву Шиповац учинио добро и племенито дјело за које нису потребне ријечи нити "амбалажа", јер оно само себе препоручује.
"Ово дјело је лијепо, али и обавезујеће за онога ко га прима, тако да се Матична библиотека према њему треба односити са великом захвалношћу и посебним поштовањем", рекао је академик Зуковић.
Јово Космајац, један од пријатеља Неђе Шиповца, рекао је да је њихово дружење почело прије 40 година у Сарајеву, али да је првих 20 било у једном лијепом и лагодном периоду живота.
"Након тог лагодног периода, 16. јуна 1992. године у хотелу Кикинда у Палама почиње ново поглавља нашег дружења, овога пута у ратним околностима. У том времену Шиповац добија задатак да формира Националну библиотеку, што он прихвата са великим ентузијазмом", подсјетио је Космајац. Он је истакао да је Шиповац своју задаћу урадио веома одговорно и са натчовјечанским напором, чиме је испунио своју жељу да, без обзира на вихор рата, у престоници у Палама буду формиране националне институције кулутуре.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је да су Матична библиотека и град отварањем легата Неђе Шиповца добили значајну збирку и велико богатство.
"Легат показаује велику повезаност Неђе Шиповца са некадашњим Сарајевом, али и Сарајлијама - данашњим становницима нашег града – Источног Сарајева. Надам се да ће Матична бибилотека, град и његови суграђани водити рачуна о легату са дужном пажњом и користити ову богату збирку коју је оставио велики човјек Неђо Шиповац", истакао је Лучић.
Директор Матичне библиотеке Љиљана Кнежевић рекла је да - када један велики човјек и књижевник као што је Неђо Шиповац укаже част и повјери своје интелектуално власништво једној установи - то показује њену снагу и чињеницу да је установа од повјерења.
"Први дио Шиповчевог легата стигао је у Матичну библиотеку 2000. године, а други је породица, након његове смрти уступила прошле године. Легат садржи укупно 2.000 књижних јединица, 37 фасцикли различите документарне грађе, биографија, говора, позивница и, што је за нашу бибилиотеку посебно занимљиво, грађу која говори о стварању Републике Српске и њених кулутних институција", нагласила је Кнежевићева.
Она је оцијенила као значајно то што је необјављени рукопис Неђе Шиповца "Зовем се загонетка : Све љубави Иве Андрића" чекао Матичну бибилиотеку да угледа свјетлост дана, те додала да ће ова књига дати једно ново свјетло на Иву Андрића.
Рецензент књиге Мирослав Радовановић рекао је да је та књига врсна студија и узбудљиво књижевно дјело које на импресиван начин продире у тајне душе највећег српског писца - Иве Андрића.
Отварању легата и промоцији књиге присуствовали су супруга и сестра Неђе Шиповца, његови рођаци и пријатељи, те представници културног и политичког живота града Источно Сарајева.
