Без Фонда солидарности "Душа дјеце" многи не би ни имали шансу за оздрављење
Управо на граници између неизвјесности и наде стоји Фонд солиданости за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству "Душа дјеце" без којег многи не би ни имали шансу за оздрављење.
Из Фонда напомињу да се свака марка која је на рачуну користи искључиво за лијечње најмлађих ван земље, да су сви банковни изводи јавно доступни на сајту.
Једна од прича која говори о немјерљивом значају Фонда је и петогодишњег Реље из Бањалуке који болује од удружених болести. Његова мајка Мирела Бокан каже да је свакодневица испуњена ризицима, и неизвјесности али да упркос свему, захваљујући "Души дјеце" храбрим корацима настављају своју мисију.
- У сваком моменту можемо очекивати да се деси нешто а код њега када се деси то је животно угрожавајуће јер има уграђену пумпицу у глави и цријево кроз цијело тијело, епилепсију, непокретан је. На сам помен фонда солидарности ту је крај, одмах се креће долази, сви нас дочекују. Једноставнно постоји повјерење страних клиника у ову институцију - наводи мајка Мирела Бокан.
Отац шеснаестогодишњака који се лијечио у Београду и Истанбулу Владимир Веселиновић рекао је да мало ко има болесну дјецу може самостално финансирати лијечење. Фонд им ,каже постаје једина нада, емотивни и финанисјски ослонац.
- Да има неко проблема да 95 одсто родитеља не би могло да сноси те трошкове колико су скупе операције и смјештај чак и за породице које бораве два три мјесеца и више и иностранству огромни трошкови, то без Фонда мало која породице би могла да издржи. Добра ствар је што су наши дјечаи и дјевојчице кад год одемо у иностранство феноменално третиран - каже Веселиновић.
Значај рада и постојања Фонда солидарности за дијагностику и лијечење дјеце у иностранству најбоље показује чињеница да је од почетка године 85 дјеце први пут упућено ван граница Српске.