Клокић: Европски пут уз пуно поштовање надлежности Српске
Клокић је рекао да дејтонска структура БиХ и надлежности Републике Српске дефинисане Дејтонским споразумом нису препрека европском путу БиХ.
- Друга страна у БиХ не сматра да је то тако и користи европски пут као начин да се моделира нека нова БиХ која ће одговарати само једној страни, а да се занемаре уставом дефинисане надлежности Републике Српске, које су за нас светиња - рекао је Клокић у Бечу након панел-дискусије под називом "Дејтонски оквир и политичке реалности у БиХ".
Панел-дискусију организовали су Центар за федералистичке и међународне студије Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци и Центар за српске студије Филозофског факултета Универзитета у Београду, уз подршку Представништва Републике Српске у Аустрији.
ФИЛИПОВИЋ: ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ДОНЕСЕ ОДЛУКА У КОМ ПРАВЦУ ТРЕБА ДА ИДЕ БиХ
Шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић указао је на важност данашње панел-дискусији у Бечу о дејтонском оквиру и политичкој реалности у БиХ, јер је пред великим бројем међународних партнера истакнуто да треба размотрити затварање ОХР-а у БиХ, као и да је вријеме да се донесе одлука о томе у ком правцу треба да иде БиХ.
Филиповић је навео да је на панел-дискусији истакнуто да не треба више да се траже изговори него да треба да се конкретно ради на проналажању рјешења за све људе у БиХ.
Он је указао да је речено и да БиХ не може бити члан ЕУ са ОХР-ом, него само као демократска федерална или конфедерална држава.
- Чули смо да је геополитички сад можда и прилика да се то размотри, да се сједне за сто и да се можда на крају и не мора толико укључивати тај међународни фактор, већ да смо довољно демократски зрели да можемо самостално донијети одлуку и на неки начин гледати позитивно у будућност, посебно у контексту Републике Српске, чије институције функционишу јаче су неко икад - рекао је Филиповић након панела.
Он је оцијенио да је сад вријеме да се дефинитивно донесе одлука у ком правцу треба да иде БиХ.
Професор на бањалучком Факултету политичких наука Нина Сајић рекла је након панел-дискусије да српски народ дијели многе вриједности за које се залаже ЕУ - владавина права, поштовање људских права, демократија.
Али, нажалост, како је рекла, у БиХ је актуелна борба против културе зависности којој је допринио дуготрајни међународни надзор.
- Ми се против тога боримо. Боримо се, прије свега, знањем, већим дијелом млађе популације која се школовала у иностранству и која учествује у дебатама које се тичу борбе против културе зависности, која постоји највише, можда, на афричком континенту - додала је она.
Она је подсјетила да је БиХ, која има своју столицу у УН, нити је у потупности суверена нити демократски изабрани доносиоци одлука могу у потпуности тај свој капацитет да политички упражњавају без тутора са стране који ће да каже не може и не може тако даље.
Професор на Универзитету у Београду Чедомир Антић изјавио је да је Србија великом већином уз Републику Српску и да то показују сва истраживања.
- Мислим да је наша прва несрећа, недобронамјерни странци који, чак расистички, врше одређену сегрегацију међу народима - рекао је Антић након панела у Бечу.
Антић сматра да је рјешење за Републику Српску универзално, односно да има право да се отцијепи, као што је то имала право и Словенија.
- Најбоље би било да се ми политичким линијама раздијелимо, с тим што мислим да када је ријеч о Косову и Метохији, мора право да се Србима врати оно што је било њихово - додао је Антић.
Једини начин да БиХ опстане јесте да буде заснована на дејтонским принципима и унутрашњем консензусу, без икаквог страног мијешања у доношењу одлука, поручио је амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш.
- Без унутрашњег договора тешко да ће постојати оваква БиХ. Република Српска ће постојати и остати, јер је државолики ентитет који је унио суверенитет у ову државну заједницу и може да постојати и без БиХ - рекао је Врањеш.
Он је истакао да је одговорност на бошњачким политичким елитама да ли желе да сачувају БиХ или ће се распасти.
Врањеш је констатовао да српски и хрватски представници у БиХ имају став да није потребно уплитање страног фактора, али, нажалост, не и бошњачки представници који у ОХР-у, високим представницима и страном интервенционизму виде шансу за остваривање својих амбиција које нису у складу са Дејтонским споразумом.