"Александрова галерија" у Бањалуци - мјесто за уживање и у кафи и у умјетности (ВИДЕО)
Александар Бошњак изгубио је слух још као беба, а кист и боје постали су његово омиљено средство изражавања све до дана када је постао и академски сликар. Са само шест година, инспирисан Ван Гоговим дјелима, насликао је портрет у уљу. Дјечија радозналост водила га је откривању за њега нових техника међу којима је сликање пластелином.
- Већ као мали почео сам да експериментишем са разним бојама. Својим ремек дјелом сматрам сликање пластелином са само пет година. Случајно сам открио да се на ТА пећи топе моје пластичне играчке и онда ми је на памет пало да ставим пластелин на папир и помоћу виљушке и тупог ножа обликујем таласе. Тако је настао мој први квалитетан рад - прича Бошњак.
По завршетку Академије умјетности, због његове склоности перфекционизму, омиљена техника била је графика, која је веома захтјевна за реализацију. Затим је, након паузе од неких 14 година, одлучио да поново крене испочетка и открио акварел технику, која је наизглед једноставна, али по његовом мишљењу, најзахтјевнија, јер вода не опрашта грешке.
- Акварел, са којим тренутно радим ми даје лакоћу и мирноћу и то је онај осјећај кад дођеш, послије бурног дана, посматраш пејзаж и уживаш у њему, е такав је мој осјећај приликом рада са акварелом - каже Александар.
У жељи да приближи умјетност људима и да их наведе да се мало дуже задрже у посматрању слика, Александар је дошао на необичну идеју: да на једном мјесту обједини галерију, урамљивање слика и кафић. Разлози су врло практични: требао му је простор за излагање више од 2.000 властитих радова, требало је да их прије тога урами, што би га, да је то другима плаћао, довело до банкрота, а желио је да креира простор у коме би се људи осјећали пријатно и дуже задржавали.
- Мало сам размислио о томе на који начин бих могао да задржим људе, који уђу у тај простор и да не изађу кроз 2, 3 минуте, већ да их мало дуже задржим. И онда се ту створила идеја за кафе бар, да могу да сједну, попију пиће и уживају у умјетности, која је ту приказана - додаје овај умјетник.
"Александрова галерија" посебна је и по томе што у њој раде његови дугогодишњи пријатељи, који, такође, имају оштећен слух. Иако су били скептични како ће се снаћи на новом послу, уз Александрова охрабрења и подршку, заједно су прошли обуку за бармене и сад се одлично сналазе.
Комуникација са гостима није проблем, путем цедуљица или гестикулацијама брзо се споразумију.
Као слободан умјетник, Александар зна колико је тешко наћи простор за излагање радова, па намјерава да свој простор уступи и другим умјетницима. Већ крајем маја Александар планира да постави прву изложбу својих акварела. Поред тога, има планове и за бројне радионице за дјецу и одрасле.
Каже да је ово први корак ка остварењу његових снова, на професионалном плану. Циљ му је да кроз нове технике, као што су уље, акрил и вајарство, у којима се до сада није опробао, искаже све што није могао до сада да искаже.