Изрицање затворских казни Суда БиХ због негирања геноцида излази из оквира обичних законодавних процеса (ФОТО/ВИДЕО)
Због јавног честитања рођенадана генералу Ратку Младићу, Војин Павловић осуђен је на три и по године затвора. Миодраг Малић добио је само пола године мање, јер је на митингу у Бањалуци носио Младићеву слику, уз подигнута три прста, а, за слично дјело, у још једном случају подигнута је оптужница. Укупно је за дјела, која је у кривични закон увео Валентин Инцко у посљедњим данима мандата високог представника, поднесено више од 800 кривичних пријава. Све то унијело је забринутост и немир у борце Војске Републике Српске, који се питају – ко је сљедећа мета правосуђа БиХ. Због тога их се око 300 окупило данас испред зграде Владе, како би од представника институција затражили заштиту, а од премијера Саве Минића добили су чврсто обећање.
- Нећемо више дозволити да нас понижавају. Нико. За ову државу су живот дали најбољи синови и многа дјеца одрастала се без родитеља - рекао је Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске.
Кривични прогон, углавном Срба, који је тренутно на сцени, представља класичан покушај ревизије историје, каже ресорни министар Радан Остојић. Циљ је, каже, да се српском народу забрани да говори о историјским чињеницама из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Одрећи се тога, одричемо се свега што смо радили пуне четири године, одричемо се наше крви, наше погинуле браће, одричемо се наших рана, идентитета и историје - истакао је Радан Остојић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
Због тога Српска спрема институционални одговор. Организавање конференције први је корак, а ускоро би могла бити заказана и посебна сједница Народне скупштине.
- Институције Републике Српске данас шаљу поруку да спремамо одговор на неуставно и незаконито понашање од стране правосуђа и правосудних институција БиХ - поручио је Горан Селак, министар правде Републике Српске.
Саво Минић поручује да се на ово мора одговорити.
- Ово више није појединачан случај. Имали смо напад на институцију предсједника, на Владу, сад се прави напад на све и једног појединца који не може да изрази своје мишљење - додао је Минић.
А право на мишљење и слободно изражавање ставова једна од најважнијих европских правних тековина, које су у БиХ погажене Инцковим наметањем спорног закона.
- Члан 10 Европске конвенције о људским правима каже - свако има право на слободу изражавања. Са друге стране, свако има право да изнесе свој став, своје мишљење - нагласио је Љубинко Митровић, професор правних наука.
Премијер @minic_savo поручио је да Република Српска неће дозволити кривични прогон грађана због изношења мишљења.
— Влада Републике Српске (@Vlada_Srpske) April 27, 2026
Најављен је јасан институционални одговор, укључујући могућност одржавања посебне сједнице @ParlamentSrpska на којој би био заузет званичан став о овом питању.… pic.twitter.com/7mNd1xW8Hj
- Овакав приступ, наметање догми које се не смију преиспитивати, наметање прописаних истина, јесте ретроградни чин у 21. вијеку - рекао је историчар Предраг Лозо.
Додатни проблем је селективна примјена наметнутог закона. На готово идентичне примјере у Федерацији правосуђе и даље ћути. Најбољи примјер је обиљежавање Дана 3. корпуса тзв. Армије БиХ, када је на позивном плакату одштампана фотографија правоснажно осуђеног ратног злочинца Сакиба Махмуљина.
- Потпуно идентичну кривичну пријаву смо поднијели, као и у ова три случаја против наших људи. Ми чаробну формулу, али ово је начин наше борбе - истакао је Бранко Граховац, члан Предсједништва БОРС-а.
Закључак са конференције је да одговор који Српска припрема није усмјерен против било ког народа или институције, већ је ријеч о настојању да се обезбиједи једнак третман за све и заштита основних права. Јер, када се кривичне пријаве користе као средство притиска, а не као инструмент правде, онда је јасно да је ријеч о политичким злоупотребама правосудног система и покушају стварања само једне, службне истине о ономе што се током рата дешавало у БиХ, што Српска неће дозволити.