У Дубровнику потписивање Споразума о Јужној интерконекцији
Преговарачки тимови усагласили су коначни текст, а у име БиХ споразум би требало да потпише Борјана Кришто, предсједавајућа Савјета министара, док би у име Хрватске то требало да учини премијер Андреј Пленковић, премијер те земље.
Како јављају хрватски медији, америчку делегацију предводиће Крис Рајт, амерички министар енергетике, који је у неколико наврата лично ургирао да се овај пројекат проведе.
У медијима се много спекулисало о могућем ставу ЕУ о овом пројекту, а поједини медији су, као што смо већ писали, сматрали да би могло доћи до заоштравања односа између Брисела и Вашингтона.
Овим документом дефинисани су темељи сарадње на изградњи гасне мреже која ће повезати Хрватску и Босну и Херцеговину. Пројект обухвата изградњу дионица с обје стране границе, с главним правцем од Загвозда преко Посушја, Томиславграда, Купреса и Бугојна до Новог Травника.
Уз главни вод планирани су и додатни правци према Мостару, одвојци за Ливно, Горњи Вакуф-Ускопље, Јајце и Чапљину, као и дионица Кладањ – Тузла.
Обавезе БиХ
У Делегацији ЕУ за Независне подсјећају на обавезе БиХ које су преузете процесом приступања ЕУ, Споразумом о стабилизацији и придруживању, али и Реформском агендом. Такође наводе да БиХ има као свој стратешки циљ интеграције у ЕУ, због чега се од БиХ очекује да усклади своје законодавство и стандарде с онима у ЕУ, укључујући и област енергетске политике.
- ЕУ има амбициозан циљ постизања климатске неутралности до 2050. године. Такође предузима мјере за јачање енергетске независности и смањење зависности од увоза фосилних горива. То укључује потпуну забрану увоза руског гаса до септембра 2027. године. БиХ има огроман потенцијал за обновљиве изворе енергије, а фокус енергетске политике ЕУ у БиХ је подршка земљи да тај потенцијал искористи - наводе, и подсјећају да ЕУ обезбјеђује знатну финансијску подршку за прилагођавање енергетским политикама ЕУ.
- Шеф Делегације ЕУ и специјални представник ЕУ у БиХ Луиђи Сорека упутио је писмо предсједавајућој Савјета министара БиХ Борјани Кришто и премијеру Федерације БиХ Нермину Никшићу, подсјећајући на обавезу БиХ из Споразума о стабилизацији и придруживању и процеса приступања ЕУ да нацрте закона дијели с релевантним службама Европске комисије, укључујући и у сектору енергетике. Свако другачије тумачење овог писма је погрешно - наглашено је.
Намјера ЕУ није да минира или поткопа споразум БиХ
Ова напомена је важна јер практично потврђује писање "Независних" да намјера ЕУ није да минира или поткопа споразум БиХ с инвеститором из САД, већ да скрене пажњу да тај пројекат мора да буде у складу с европским стандардима.
Такође смо већ писали да имамо потврду из америчких дипломатских кругова да ће пројекат поштовати европске норме.
Осим Америке, овај пројекат подржава и Хрватска, чији представници не крију задовољство да је коначно почела финална фаза припрема за реализацију пројекта.
Осим Америке, овај пројекат подржава и Хрватска
Бранко Бачић, потпредсједник Владе Хрватске, у Широком Бријегу је нагласио да је овај пројект важан за енергетску сигурност обје земље.
- Тај је пројект важан за Босну и Херцеговину, али је важан и за Хрватску, и због тога је хрватска влада чврсто стала иза њега - рекао је и министар Бачић.
- Њиме ће се допринијети енергетској сигурности и опскрби плином БиХ и у том смислу наш ЛНГ терминал на Крку још додатно помаже у сигурности и стабилности - рекао је Бачић.
Оно што и даље није јасно је коначна вриједност овог пројекта. За сада је сигурно једино да ће се изградити гасни интерконектор од границе с Хрватском код Посушја до Новог Травника.
Говори се о изградњи још неколико гасних централа, али поставља се питање смислености таквог пројекта ако ће се БиХ придржавати енергетских политика ЕУ. Осим тога, у БиХ су застали пројекти обновљивих извора енергије, попут великих хидроцентрала, иако ти пројекти уживају подршку ЕУ и имају јасну финансијску основу.