ЕУ државе издвајају више од 10 милијарди евра за ублажавање енергетског шока
Експерти Бројгела ипак оцјењују да ови потези нису довољно ефикасни, јер се око четири петине мјера заснива на широким и лоше циљаним интервенцијама, попут општих пореских олакшица.
Такви приступи, према анализи, не прате препоруке Европске комисије, која инсистира на привременим и прецизно усмјереним мерама помоћи, преноси Блумберг.
Највећи дио фискалне подршке долази из појединих великих економија, при чему Шпанија чини готово половину укупне потрошње, док је Њемачка на другом мјесту.
У неким земљама, попут Италије, већ се упозорава да нема довољно фискалног простора за дугорочно ублажавање шокова.
Енергетска криза долази у тренутку када Европска унија још осјећа посљедице претходног удара изазваног ратом у Украјини, који је тада довео до рекордних цијена гаса и укупне потрошње од преко пола билиона евра за подршку домаћинствима и фирмама.
Аналитичари упозоравају да државе у новој кризи понављају исте грешке из 2022. године, јер европске владе поново примјењују брзе и широке мјере које могу да додатно подстакну потражњу и тиме погоршају притисак на цијене.
Европска комисија процјењује да је од почетка рата на Блиском истоку и енергетског шока ЕУ потрошила додатних 20 милијарди евра за увоз фосилних горива.
Бројгел је независни истраживачки институт са сједиштем у Бриселу који се бави анализом европске економске политике.
Основан је 2005. године и фокус му је на темама као што су макроекономија, енергетска политика, фискална правила ЕУ, конкурентност, климатска транзиција и глобална трговина.