Реални раст БДП-а у овој години 2,5 одсто
Економиста Свјетске банке Сандра Хливњак рекла је да је реални раст БДП-а успорио на 2,1 одсто у прошлој години са 3,2 одсто у 2024, што је посљедица пада потрошње.
- Раст је и даље вођен потрошњом, а томе једним дијелом доприносе и инвестиције. Нето извоз доприноси негативно због бржег раста увоза - рекла је Хливњакова у Сарајеву.
Она је навела да индустријска производња у БиХ успорава, док су главни покретачи углавном дјелатности услуга и у нешто мањем обиму пољопривреда.
Хливљакова је указала да инфлација у БиХ у првом кварталу ове године износи четири одсто, те истакла да забрињава што се поред хране, безалкохоних пића и енергије, раст цијена шири на већу групу производа.
- Инфлација је у марту већа за пет одсто у односу на исти мјесец лани, што указује на то да бисмо у 2026. могли имати већу инфлацију од претходне године - рекла је Хливњакова.
Лани је дошло до знатног повећања инфлације, која у просјеку износи четири одсто, док је у 2024. била два одсто. У првој половини 2025. године драстично су порасле цијене хране, а у другој енергија и енергенти.
Када је ријеч о тржишту рада у земљама западног Балкана, Хливњакова је рекла да је стопа запослености у БиХ међу најнижим.
Она је навела да БиХ има дефицит у фискалном сектору и налази се испод просјека земаља Балкана, додајући да приходи не расту тако брзо као расходи, али да земља прикупља знатан дио сваке године.
Препорука Свјетске банке је, каже, да се БиХ врати на пут реформи и да се фокусира на свој просперитет.
Шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Кристофер Шелдон рекао је да овај извјештај показује да су економије западног Балкана значајно успориле због геополитичких шокова, али и неких домаћих проблема.
Он је навео да ће економски раст земаља западног Балкана остати, како каже, пригушен током ове и наредне године под утицајем преливања посљедица конфликта на Блиском истоку, инфлације и продубљене неизвјесности.