Помен Србима страдалим у хрватској злочиначкој акцији прије 31 годину; Каран - "Бљесак" је ратни злочин (ФОТО/ВИДЕО)
Био је то један од најтежих дана у новијој српској историји.
У хрватској злочиначкој акцији, за само 36 часова, протјерано је 15.000 Срба, убијено најмање 263-је, међу којима 107 цивила, а међу њима и 12-оро дјеце.
Још једна годишњица страдања и још један злочин над Србима за који ни три деценије послије, нико није одговарао - овако би се укратко могла описати акција хрватске војске "Бљесак" на територији Западне Славоније проведена 1. маја 1995.
"Бљесак" је за собом оставио крвав траг, ког се свједоци и данас сјећају.
- Сјећам се врло добро оне цесте кроз Прашник која је била крвава. Ми смо ишли аутобусом и прелазили смо преко мртвих. Мислим, жалосно је и грозно. Ја сма са троје дјеце дошла. Моја ћерка и дан данас се сјећа тога јер је била довољно стара да то памти. И дан данас се пробуди и то сања. То су трауме које не можете никад заборавити. И нормално да нам је ово свима емотивно - прича Сузана Млинаревић, свједок акције "Бљесак".
За само 36 часова хрватски војници протјерали су 15.000 Срба, убили их најмање 263-оје, од којих 107 цивила.
Међу њим је било и 12-оро дјеце. Статистике ништа нису значиле на међународним судовима, само зато јер су жртве били Срби, кажу протјерани.
У периоду од 1991. до 1995, 1.247 Срба погинуло је на територији Републике Српске Крајине, међу њима 77-оро дјеце.
За 50 лица и даље се трага.
- У Западној Славонији по попису из 1991. године било је 121.000 Срба. Данас их има 13.400 по попису из 2021. Од тих 13.400 многи не живе тамо, имају само личне документе ради рјешавања својих стамбених проблема. За два дана, односно три дана - првог и трећег маја побијено је 183 припадника или Србина са простора Западне Славоније - рекао је Крста Жарковић, предсједник Удружења протјераних Срба из Хрватске.
Страх од Јасеновца, Јадовна и осталих јама приморао је Србе да се самоорганизују и у моменту нестанка Југославије створе Републику Српску Крајину, само и једино због тога да би очували голе животе и своје домове.
Око 2,5 милиона Срба нестало је с тог простора у посљедње 73 године, потврђују документи, а највећи егзодус десио се 1991. када је Мост спаса у Градишци, у етапама, прешло 67.000 Срба, тражећи спас у Републици Српској.
1. мај 1995. један је од најтежих дана у историји српског народа.
- 1. маја 1995. у Злочиначкој акцији хрватских снага под називом "Бљесак" разорена једна цјелина живота, један простор на коме су Срби вијековима живјели, стварали и пуштали своје коријење. Та злочиначка акција била је ратни злочин и етничко чишћење цијелог једног народа једном рјечју - страдање, прогон и нестанак једне заједнице са њених огњишта - истакао је Синиша Каран, предсједник Републике Српске.
Захваљујући предсједницима Александру Вучићу и Милораду Додику, обиљежавања свих српских страдања подигнута су на виши ниво и то се више не смије мијењати, наглашавају из Владе Србије.
- Никада се више не може поновити ни блокада на Дрини ни да за акцију "Бљесак" чујемо у неком посљедњем минуту дневника, а да главна вијест буде Први мај и трубачи са којима се прославља тај празник широм Србије - каже Никола Вукелић, државни секретар у Министарству рада Србије.
Вријеме не доноси увијек очекивану правду, али то нашу обавезу према истини чини само већом.
- Наш свети задатак остаје исти, да ту истину чувамо од заборава, речено је у Градишци која је дочекала све Србе који су током деведесетих прешли Мост спаса - наводи Рената Обрадовић Поповић, предсједница Скупштине града Градишка.
Бројне делегације из Српске и Србије положиле су вијенце и одале пошту убијеним Србима из Западне Крајине.
Овај догађај који је од републичког значаја, организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.