Криза на Блиском истоку уздрмала и фанансијски сектор; Да ли ће раст ЕУРИБОР-а повећати рате кредита? (ВИДЕО)
Посљедњу деценију детерминишу мање или веће глобалне кризе. И свака је повећавала цијене. Некада објективно, повремено и малверзивно. Мијењали се токови и вриједност од енергије, прехрамбених и других производа па до капитала.
А корисници дугорочних, најчешће стамбених кредита су као на ролеркостеру. Таман што је стабилизован енормни раст ЕУРИБОРА, који је на почетку пандемије короне из негативне стопе "скочио“ на четири индексна поена, експлозије на Блиском истоку узроковале су и "експлозију“ на, глобалне поремећаје осјетљивом, тржишту капитала.
Фактори утицаја брзо и једноставно "прешли“ су државне границе.
- Најновије промјене ЕУРИБОРА се неће одразити на кредите са фиксним каматама, већ само на кредите који су везани за ЕУРИБОР. Дакле, у тренуцима кад ЕУРИБОР расте и каматне стопе које су везане за ЕУРИБОР ће расти, а када ЕУРИБОР пада, те каматне стопе ће падати - рекао је директор Удружења банака у БиХ Едис Ражаница.
А тренутно расту. И нарасле су за пола процента – са 2 одсто на 2,5. Шестомјесечни просјек ЕУРИБОРА, који је у БиХ најчешћа основа за кориговање камата на кредите са варијабилном стопом, за прва три мјесеца већ је порастао за 16 базних поена. (односно 0,16 процената).
Ипак корисници кредита индексираног у еврима могу „мирније“ да спавају, не само до половине године и новог усклађивања каматних стопа. Јер БиХ није под ингеренцијама европске централне банке, па тиме нема ни обавезу придржавања европских референтних каматних стопа.
За разлику од ранијих криза, у Српској је доносена Одлука о привременим мјерама за ублажавање ризика раста каматних стопа.
- Наша одлука удара управо на те кредите како банке не не би повећавале више од два одсто каматну стопу која је везана за ЕУРИБОР. Та одлука ће дефинитивно остати и даље на снази иако смо половином ове године планирали да је ставимо ван снаге јер смо очекивали тренд пада шестомјесечног ЕУРИБОРА. Ако овако ствари остану, дефинитивно ће бити пролонгира за даље - изјавио је срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске.
Према процјенама, пораст, ако до знатнијег и дође, највише ће осјетити корисници који однедавно конзумирају кредитна средства јер они у почетним ратама плаћају већи дио камате, а мањи главнице. Мања помјерања осјетиће они који су корисници кредита постали прије 10 или 15 година. А трећи, који су приликом кредитног задужења ипак одабрали фиксну каматну стопу, због раста ЕУРИБОРА с правом, не брину.
Не брине ни око 80 одсто корисника кредитног портфолија Српске. Толико је наиме, према подацима Агенције за банкарство, корисника који су кредитно задужење везали за фиксну каматну стопу.
А шта да раде потенцијални клијенти који тек планирају да се задуже!? Да узму кредит са непромјењивом, у овом тренутку вишом каматом, или овом непредвидивом!? Економисти прогнозирају даљи латентни раст каматних стопа у евро зони – све док ситуација са енергентима, вјештачким ђубривима и другим производима поново не доспије у равнотежу, а то је процес који ће потрајати.
- Апелујемо на све будуће кориснике кредита да пажљиво читају уговор, да пажљиво читају понуду. Банка је дужна да сваког клијента упозна са свим елементима, а клијент својим потписом даје сагласност да је упознат са њима и на тај начин се може превентивно дјеловати - додао је Шупут.
Олакшавајућа околност тржишта капитала у Српској јесте и чињеница да су извори за пласман кредита у највећој мјери домаћи депозити грађана и привреде.
За хроничне скептике звучи невјероватно, али је истинито да су депозити грађана само у прошлој години порасли за 900 милиона марака и за готово милијарду и по надмашили укупна кредитна задужења.
Озбиљан потенцијал и кредитни протфолио – који уз све глобалне ризике, потире бојазан о финансијској стабилности.