latinica  ћирилица
03/05/2026 |  15:13 ⇒ 16:49 | Аутор: СРНА

СБ УН-а би могао затражити правно мишљење о именовању Шмита

Савјет безбједности УН могао би да затражи од правног савјетника УН Елинор Џејн Брит Хамаршелд мишљење о томе да ли је одлука Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 27. маја 2021. године о постављењу Кристијана Шмита била у складу са процедурама за именовање високих представника.
Савјет безбједности УН (фото: EPA/SARAH YENESEL) -
Савјет безбједности УН (фото: EPA/SARAH YENESEL)

У тексту на сајту УН у вези са полугодишњом дебатом Савјета безбједности о стању у БиХ 12. маја наведено је да улога ОХР-а и легитимитет Кристијана Шмита остају кључна питања која изазивају раздор у вези са ситуацијом у БиХ.

Подсјећа се да Кина и Русија не признају Шмита као високог представника и да су позвале на затварање ОХР-а.

Западне чланице Савјета, укључујући Француску, Велику Британију и САД, традиционално се противе наметању временског оквира за затварање ОХР-а без позивања на агенду "5+2", која представља скуп од пет циљева и два услова које је утврдио ПИК и који морају бити испуњени прије затварања ОХР-а.

Од правног савјетника УН може се тражити и мишљење о процедурама за именовање високих представника у БиХ према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума.

Како је наведено у тексту, такво мишљење вјероватно би укључивало анализу поступања Савјета по ранијим именовањима и процјену да ли је законски потребно одобрење Савјета, једногласност у Управном одбору или сагласност страна у БиХ.

- Пружањем ауторитативне правне основе, захтјев би могао да пружи заједничку референтну тачку за будуће дискусије Савјета о ОХР-у - наводи се у тексту.

Кључно питање за Савјет је како очувати стабилност у БиХ. Напоменуто је да су власти Републике Српске од октобра 2025. године предузеле кораке који су помогли у смањењу непосредних тензија.

- Једна од опција за чланове Савјета била би да издају саопштење у којем би узели у обзир кораке деескалације које је Република Српска предузела од октобра 2025. године - истакнуто је у тексту.

Додаје се да та опција иде уз потврђивање посвећености Савјета суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ, и позивајући све стране да ријеше преостале спорове кроз дијалог и у складу са уставним оквиром и судским одлукама БиХ.

Наведено је да се чини да су САД промијениле свој приступ БиХ, чији је представник на дебати у октобру 2025. рекао да више не теже изградњи нације или снажној међународној интервенцији и да је дошло вријеме за локална рјешења, предвођена локалним актерима који представљају три конститутивна народа БиХ.

У тексту се додаје да је одлука САД да укину санкције властима Републике Српске означила знатно одступање од вишегодишње америчке политике.

- Иако се чини да је овај приступ допринио смањењу политичких тензија, његова дугорочна одрживост остаје неизвјесна - напоменуто је у тексту и којем се додаје да тај став администрације није једнако подржан широм Вашингтона.

Полугодишња дебата Савјета безбједности УН о БиХ биће одржана 12. маја. Сједница је заказана за 10.00 часова по источноамеричком времену, односно за 16.00 часова по источноевропском.