Српски научник Мирољуб Милинчић: Први страни дом Руског географског друштва у свијету послије 10 година
- Српско географско друштво и Руско географско друштво сарађују од 2014. године. Ово је заједничка публикација књига о географији, истраживачким програмима, међународним љетњим камповима, стажирању и размјени. Послије две године активног рада, схватио сам да морам да предузмем сљедећи корак. 2016. године послали смо званично писмо предсједнику РГС Сергеју Шојгуу. Формиран је приједлог да се званично отвори Центар Руског географског друштва у Србији. Упркос чињеници да је ова идеја формално превазишла одредбе Повеље РГС, која је тада функционисала, подржани смо 17. октобра 2016. године на Београдском универзитету одржана је свечано отварање. Догађају су присуствовали предсједник Србије Томислав Николић, академик Владимир Бумбаширевич, амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, професор Владимир Колосов и други представници политичких, културних и научних кругова - истакао је Милинчић у интервјуу за Руско географско друштво.
Он је истакао да је неопходно уронити у историјски контекст.
- Почетком XIX века Србија је била под влашћу Османског царства више од три вијека. Русија, као једина независна православна сила, преузела је улогу браниоца хришћанског народа Балкана. Акерманова конвенција из 1826. и Адријановски споразум из 1829. године увели су обавезу Османског царства да поштује аутономију Србије. Током ових година, Русија је постала главна референтна тачка за Србе у области културе, образовања и јавне мисли. Српски студенти су студирали на руским универзитетима, а затим су се вратили у своју домовину, доносећи са собом руске идеје.
Русија је активно подржавала Србе у Српско-турском рату 1876. године. Према различитим изворима, око 4-7 хиљада руских добровољаца борило се на бојном пољу. Пун емпатије према људима који пате у ратовима, композитор Петар Чајковски је за само пет дана написао српско-руски (словенски) марш.
Посебну улогу у јачању руско-српских односа одиграо је цар Николај II. По угледу на оца, показао је искрено саосјећање према Србији. Руско царство је досљедно бранило интересе Србије на међународној сцени, а Србија је на Балкану спроводила такву политичку линију која је објективно одговарала интересима Русије. Догађаји из прошлости оставили су дубок траг у култури обе земље. У руској књижевности огледају се у Достојевском у "Дневнику писца" из Толстоја у "Ани Карењини", многих других аутора. Подвизи руских добровољаца постали су дио историјског сећања - истакао је Милинчић.
Комплетан иинтервјуу прочитајте на овом ЛИНКУ.