Извјештаји Владе Српске СБ УН: Бошњаци инструментализацијом правосуђа покушали да дестабилизују Српску
Бошњачки политички естаблишмент оспорава аутономију коју Устав БиХ гарантује Републици Српској и због тога непрестано настоји да делегитимизује демократску вољу грађана и на друге начине дестабилизује и нашкоди Српској, наводи се у 35. извјештају Владе Републике Српске Савјету безбједности УН.
У Извјештају се указује да, са друге стране, не постоје слични покушаји Републике Српске да се мијеша у управљање Федерације БиХ.
- Политизовано правосуђе под доминацијом бошњачког кадра прошле године је процесуирало и осудило демократски изабраног предсједника Републике Српске на основу фиктивног `закона` који никада није усвојила Парламентарна скупштина БиХ, како то Устав изричито захтијева - указује се у Извјештају.
У документу пише да је исполитизована Централна изборна комисија /ЦИК/ БиХ занемарила противправност те пресуде и наложила да се тадашњем предсједнику Републике Српске Милораду Додику одузме мандат и да буду одржани пријевремени предсједнички избори у Српској.
На пријевременим предсједничким изборима одржаним у Републици Српској у новембру 2025. године Синиша Каран је однио убједљиву побједу, али је такав исход изазвао велико незадовољство бошњачких званичника у Сарајеву, будући да он долази из исте странке као и Додик.
- Упркос чињеници да није било ниједног прелиминарног извјештаја који би указивао на неправилности на дан избора, као и да је поднесено свега 13 формалних приговора посматрача и бирачких одбора, ЦИК БиХ је у данима након избора, под притиском бошњачких медија и политичких структура, одбио да новоизабраном предсједнику омогући да ступи на дужност - подсјећа се у Извјештају.
У документу се наводи да је, у настојању да промијени изборни резултат, чак 77 дана након пријевремених избора, ЦИК БиХ поништио резултате на 136 бирачких мјеста због "неправилности" и наредио поновно гласање на тим мјестима.
У Извјештају се напомиње да је Каран и на поновљеном гласању побиједио са још већом предношћу, што је коначно приморало ЦИК БиХ да му омогући ступање на функцију.
У документу се наглашава да је упорно мијешање ЦИК-а БиХ у изборну вољу грађана Републике Српске распирило тензије, продубило политичку кризу у БиХ и подрило њен демократски поредак.
ЦИК БиХ је, такође, дошао под удар критике шире јавности због неправилности у вези са набавком гласачке технологије која потенцијално угрожава интегритет изборног процеса.
ОСПОРАВАЊЕ ВЛАДЕ СРПСКЕ
У Извјетшају се Савјет безбједности УН информише да је бошњачки политички естаблишмент у више наврата покушао да изазове кризу у Републици Српској, настојећи да поништи формирање Владе Српске.
Бошњачки политичари су прво тврдили да је формирање Владе Републике Српске 2025. године, за вријеме мандата предсједника Додика било нелегитимно, позивајући се на његову осуду по Шмитовом "закону", те су тражили од Уставног суда БиХ да оспори њен избор.
Како би се спријечило настајање правног вакуума, та Владе Републике Српске је поднијела оставку, а потом ју је поново именовао тадашњи вршилац дужности предсједника Српске.
Бошњачки политичари су, затим, затражили од Уставног суда БиХ да и ту владу прогласи нелегитимном.
Да би се поново избјегло настајање правног вакуума, подсјећа се у Извјештају, Влада Републике Српске је још једном поднијела оставку и поново именована, а овај пут ју је предложио нови предсједник Републике Српске Синиша Каран.
ПОСТУПАЊА УЗУНОВИЋЕВЕ И ВСТС-а БиХ - ПРИМЈЕРИ БОШЊАЧКЕ ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈЕ ПРАВОСУЂА
У Извјештају се указује на поступање судије Суда БиХ Сене Узуновић и ВСТС-а у настојањима оспоравања руководства СНСД-а као примјере настојања бошњачког политичког естаблишмента да инструментализује правосуђе ради остваривања својих политичких циљева и контроле политичких процеса и управљања у Републици Српској.
Судија Узуновић која је осудила предсједника Републике Српске Милорада Додика, након престанка њене надлежности у том предмету, злоупотријебила је положај водећи личну и ванинституционалну кампању против њега, пише у 35. извјештају Владе Републике Српске.
Упркос осуди и уклањању Додика са функције предсједника Републике Српске, бошњачки политички естаблишмент није био задовољан, посебно зато што је остао на челу СНСД-а - водеће странке у владајућој коалицији у Републици Српској.
У октобру 2025. године, након што је ЦИК БиХ одбио да Додика лиши функције предсједника СНСД-а, Узуновићева је, поступајући потпуно ван судских процедура и своје надлежности, упутила допис овој комисији, представљајући се као да се обраћа у име Суда БиХ и захтијевала преиначење одлуке.
- Она у допису занемарује чињеницу да је Апелационо одјељење Суда БиХ већ одлучило да Додик може остати на челу странке, као и да у сваком случају ЦИК нема никаква овлаштења у погледу унутрашње организације политичких странака. Након што је пропао покушај притиска на ЦИК БиХ, Узуновићева у марту ове године упућује сличан допис Основном суду у Бањалуци, поново неосновано тврдећи да Додик мора бити уклоњен са функције предсједника СНСД-а - наводи се у извјештају.
У Извјештају Владе Републике Српске се истиче да је изузетно неуобичајено и непримјерено да судија на овакав начин износи захтјеве ван формалних судских поступака.
Континуирана кампања Узуновићеве, упозоравају из Владе Српске, јасно указује на њену политичку пристрасност и доводи у питање њену непристрасност у самом поступку.
Орган надлежан за дисциплину у правосуђу - Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ није реаговао поводом нечувеног дописа упућеног ЦИК-у БиХ. Напротив, поступајући ван својих законских овлаштења, сам ВСТС упућује допис Основном суду у Бањалуци са питањем шта је предузето у вези са "брисањем /Додика/ из регистра политичких странака?".
У Извјештају се указује да је ово било крајње непримјерено, имајући у виду да је ВСТС БиХ законом изричито онемогућен да утиче на појединачне судске поступке или да изражава ставове о меритуму предмета.
Поступање ВСТС-а представља јасан примјер настојања бошњачког политичког естаблишмента да инструментализује правосуђе ради остваривања својих политичких циљева и контроле политичких процеса и управљања у Републици Српској, пише у Извјештају Владе Српске упућеном Савјету безбједности УН.