Крсна слава - спој вјере, идентитета, сјећања на претке (ВИДЕО)
А крсна слава један је од најпрепознатљивијих и најважнијих обичаја у српској традицији, али и много више од самог породичног празника. Она је спој вјере, идентитета, сјећања на претке и културно насљеђе које се вијековима преноси са генерације на генерацију. Ипак, у савременом друштву поставља се питање: Колико се данас заиста познаје њено значење? Колико се поштују обичаји и да ли млади људи остају повезани са овом традицијом, на начин на који су то чинили њихови преци?
Крсна слава је један од најважнијих обичаја у српској култури, који превазилази оквире обичног породичног окупљања.
Празник који је један од темеља српске традиције представља дубоку везу између вјере, породичног насљеђа и памћења предака.
Доласком новог времена, традиција је стављена на испит, па се тако данас све чешће поставља питање: Колико се значење крсне славе заиста разумије и да ли се традиционални обичаји досљедно поштују?
Одговоре на дубља питања о поријеклу крсне славе и суштини, потражили смо од оних који се овом темом баве цијели живот.
Шта заправо представља крсна слава и због чега је она и данас толико важна у идентитету нашег народа, објаснио је свештеник Небојша Малешевић.
- Крсна слава у суштини представља сјећање на дан кад су наши преци прешли у хришћанство. Морамо признати то није мала ствар. Да неко живи цијели живот и да народ живи по једном и да онда у једном тренутку одлучи да се пребаци на нешто друго. То човјек нашег народа уради у то вријеме и да се ми данас тог дана сјећамо и да га прослављамо. То свакако мора човјек сам себи да постави питање зашто је то тако. Зашто је мој пра пра деда прихватио хришћанство. Шта је њега одушевило у томе да каже да хоћу и послушаћу ријеч Господњу. То је најчешће било у вријеме великих празника, општа крштења цијелог племена тога засеока или села и онда цијело то село, цијели тај крај добило је свог патрона односно свог заштитника којег ми данас прослављамо као нашу крсну славу - навео хе Свештеник Малешевић.
Иако су обичаји неизоставан дио сваке славе, често се поставља питање шта је у свему томе суштина, и да ли је важније оно што се види на трпези или оно што слава заиста симболизује.
- Обичаји су свакако добри, мада обичаји тумаче истину. Христос за себе није рекао ја сам обичај, он је рекао ја сам пут, живот и истина. Шта ми треба да урадимо, свакако ту је икона, свијећа хљеб. Ту је жито, ту је трпеза али то је све другоразредно или треће. Главна ствар тога дана јесте светитељ. Имамо Светог Николу, то је Николин дан. Имамо Стефана. То је дан светог Стефана. Није мој дан, није наш дан дан домаћина. Није домаћин главни, није гост главни. Гост је ту свакако, али ми данас превише обратимо пажњу око њега. Спремали кућу ради госта, спремали трпезу ради госта, спремамо себе њега ради. Спремамо шта ћемо причати, али није његов дан. Гост је дошао као гост да увелича славу. Дан је тога празника и он мора бити у центру. Ако се он промаши, а код нас се најчешће промаши, онда ништа друго не може бити добро. За све остало донекле клизи у неки бесмисао. Мора бити смислено славље, иначе се губи, иначе за вечера и та трпеза љубави послије тога потпуно промашај. У томе људи дана гријеше када су славе у питању - навео је свештеник.
Када се говори о правом значењу крсне славе, незаобилазно је питање колико заправо познајемо оне којима је слава посвећена и колико је важно дубље разумијевање живота светитеља којег прослављамо.
- Чврст темељ јесте тај светитељ, та личност. Када се уђе у дубину тога. Светог Георгија, сваку славу, ми би у суштини као православни хришћани требали да знамо живот и житије свих наших светитеља. То се некад учило, то је некад била основна литература због чега? Да се угледамо на њих јер то је слава. Угледати се на свог заштитника - истакао је свештеник.
У времену када често знамо много о свакодневним стварима, а све мање о ономе што чини суштину наше вјере, свештеник упућује јасну поруку вјерницима да се врате основама и истинским вриједностима крсне славе.
- Порука за вјернике да се позабаве житијама свога светитеља. Кућног помоћника, онога ко се моли за нас Богу. Нема оправдања да се не зна. Ми смо крштен народ. Већина нас или онај нек се пронађе који је крштен, нема изговора. Добио је благослов од духа Светога добио је велику част али му се тражи и велика одговорност. Сходно томе обратити пажњу. Ми људи свашта знамо, свашта смо научили. Свако у свом послу гледа да још нешто научи али што је човјек донекле образованији, то мање се разумије у оно што је духовно. То не треба тако да буде. Треба да упозна свог светитеља. Треба да прочита житије, да се сјети овога што смо данас говорили у складу са оним изреком ко хоће нађе начина ко неће нађе разлог - напоменуо је свештеник Малешевић.
Поред духовног значаја, крсна слава има и важну улогу у очувању културног идентитета и традиције. О њеним коријенима, развоју и мјесту које заузима у савременом друштву, не говори се само у црквеном, већ и у научном контексту. Како се крсна слава обликовала кроз историју и зашто је и данас један од кључних елемената идентитета, објашњава етнолог Ирена Медар Тањга.
- Један од најзначајнијих обичаја у српској традицији је управо крсна слава. Она је као елемент нематеријалног културног насљеђа од стране и уписана као свјетско културно насљеђе а када говоримо о простору Републике Српске односно БиХ она је евидентирана као елемент на нашој националној листи. То управо указује на значај овог елемента културног насљеђа за српско становништво. Наиме она уз Божић и ускрс представља један од идентитетских момената у нашој традицији. Рађена су истраживања и закључено је које се славе највише славе и показала су да Светог Николу и Ђурдјевдан највише прослављају. То и није тако чудно. Оно што свакако морамо рећи а има везе управо са овом бројношћу у прослављају ових крсних слава је чињеница да је у ствари прије доласка хришћанства на ове просторе као и у свим просторима овдје владало многобошство. Односно свака породица је имала неког главног бога којем се молила и мноштво споредних богова. Управо од тога који је бог главни био за те породице, опредијелили су се касније и за свеца који ће бити заштитник породице. Наиме доласком хришћанства на ове просторе за многобожачка религија је уклопљена кроз свеце у наше православље и онда су просто људи повукли та своја многобоштва у ову религију и то су у ствари најчешће крсне славе - истакла је Медар Тањга.
Као и многи други обичаји и крсна слава пролазила је кроз промјене, пратећи начин живота и друштвене околности. Од породичних огњишта до савремених градских средина, мијењао се и начин прославе, али је суштина, чини се, остала иста.
- Светац у чију част ми и послужујемо славу је уствари заштитник дома. Прије су наше генерације живјеле са кољена на кољено на истом огњишту. Вјерује се да душе предака почивају под огњиштем, почивају под прагом тога домаћинства. Оног момента кад смо се ми дислоцирали из села у градове, та прича губи континуитет. У почетку се најчешће славила у становима и домаћинствима и сад она полако прелази и у ресторане. Тако да као и све друго, крсна слава се мијења савременим начином живота али важно је да она суштински елементи у прослављају славе а то је ломљење славског колача и наздравља је свецу остало задржани без обзира на промјене које нам доноси савремен начин живота - истакла је Медар Тањга.
Крсна слава, као и други обичаји, није увијек имала исти положај у друштву. Постојали су периоди када је њено обиљежавање било запостављено, али се временом традиција поново враћала у породични живот.
- Био је један период када обичаји нису толико ни популарни. Наиме у доба комунизма будући да је наша традиција уско повезана са религијом није било популарно практиковати мноштво обичаја. Вратили смо им се и то је баш лијепо и најважније у суштини да они који су имали прекид у прослављају крсне славе уствари њу реконструишу у разговору са својим прецима, значи са старима и да је наставе на онај начин на који се у њиховом домаћинству прослављало прије - навела је Медар Тањга.
Крсна слава, између традиције и савременог начина живота, и даље остаје један од најважнијих стубова породичног и националног идентитета Срба. И док се начин прославе мијења, суштина, заједништво, вјера и сјећање на претке – наставља да живи кроз генерације. Колико ће млади у будућности познавати и његовати ове вриједности, зависи управо од тога колико смо данас спремни да им их преносимо, а тако и чувамо.