Извјештај Владе Српске: Уставни суд подређен ОХР-у и подрива уставни поредак БиХ
У документу се указује да би Уставни суд једне државе требао да буде институција састављена од угледних судија из те државе, посвећених очувању њеног уставног поретка, али да у БиХ тај суд представља нешто сасвим друго.
У Уставном суду БиХ, наводи се у прилогу уз Извјештај, одлучујућу већину чине странци и та већина посветила се подривању уставног поретка БиХ.
- Посебна одредба Устава БиХ, којом су три од укупно девет мјеста у Уставном суду резервисана за стране судије, договорена је у Дејтону као привремена мјера у трајању од само пет година, али је и данас на снази, више од 30 година касније - подсјећа се у прилогу уз Извјештај Владе Републике Српске.
У документу се напомиње да стране судије Уставног суда именује предсједник Европског суда за људска права и да се намећу БиХ без икакве обавезе прибављања сагласности било које институције БиХ.
- Одувијек је било необично да одлучујући гласови у Уставном суду БиХ буду у рукама странаца који немају стручна знања о уставном поретку или правном систему БиХ нити чак говоре било који од локалних језика - истиче се у прилогу уз Извјештај.
СТРАНЕ СУДИЈЕ ПОТЧИЊЕНЕ ОХР-у
У документу се подсјећа да је првобитни разлог за привремено резервисање мјеста у Уставном суду за стране судије био да се обезбиједе три неутрална члана која би била изван етничке политике у БиХ, али да у пракси троје страних судија углавном имају улогу да обезбиједе да одлуке Суда буду у складу са ставовима ОХР-а и појединих страних амбасада.
- Умјесто да доносе одлуке на основу независног личног суда, стране судије су у потпуности потчињене ОХР-у и подређују слово Устава политичким циљевима ОХР-а. Један бивши страни судија овог суда признао је да је текст Устава "извор инспирације, а не одлучујући фактор` за доношење одлука. Други бивши страни судија чак је и признао да постоји `прећутан договор између Уставног суда и високог представника да овај суд увијек потврђује меритум његових закона" - указује се у прилогу уз Извјештај.
У документу се напомиње да је у својој студији из 2019. године о улози страних судија у Уставном суду БиХ, доктор Алекс Шварц утврдио да је преиспитивање закона које је наметнуо ОХР било толико попустљиво да су судије прибјегавале "упитном правном резоновању" да би те законе потврдиле.
- Заправо, назвати извитопереним и извјештаченим образложење какво видимо у чисто политичким одлукама Уставног суда "упитним" било би, у најмању руку, преблаго - оцјењује се у документу.
ОХР је, како се наводи у прилогу уз Извјештај, на више начина обезбиједио потчињеност Уставног суда БиХ, а примјер за то је да је један високи представник једнострано разријешио дужности двојицу судија које је именовала Република Српска, упутивши тиме недвосмислену поруку осталим судијама.
ДЕКРЕТ ОХР-а ИЗ 2006. НАЈОТВОРЕНИЈЕ МИЈЕШАЊЕ У РАД УСТАВНОГ СУДА
У документу се наглашава да је актуелни нелегитимни самозванац Кристијан Шмит наметнуо закон којим се "неизвршавање одлука високог представника" прописује као кривично дјело, чиме се сваки судија који се успротиви његовим противправним одлукама излаже ризику од затворске казне.
Међутим, најотвореније мијешање ОХР-а у рад Уставног суда БиХ представља декрет из 2006. године, који је и даље на снази, а којим је поништена једна одлука Суда и забрањен сваки поступак пред Уставним или било којим другим судом који "на било који начин доводи у питање једну или више одлука високог представника".
У прилогу уз Извјештај Владе Републике Српске се оцјењује да је Уставни суд БиХ кротко прихватио овај противправни декрет ОХР-а, чиме је практично пристао на подређеност.
- Опште је присутна перцепција да стране судије прибјегавају непримјереним радњама, кроз комуникацију са званичницима ОХР-а и појединих амбасада. Такође, формирале су трајан блок са двојицом бошњачких судија, природним савезницима који дијеле опредијељеност за противуставну централизацију БиХ у складу са политичком агендом ОХР-а - наводи се у документу.
Констатује се да тај блок страних и бошњачких судија често прегласава већину представника грађана БиХ у Суду, те да је већина у Уставном суду БиХ под доминацијом странаца изневјерила основну обавезу Суда да обезбиједи поштовање демократских уставних процедура у БиХ приликом доношења закона.
Уставом БиХ успостављен је демократски систем у којем "све законодавне одлуке морају бити одобрене од оба дома Парламентарне скупштине БиХ".
- Сходно томе, када је пред Уставним судом оспорено наметање закона од високог представника, Уставни суд БиХ је без потешкоћа требало да утврди да је "закон" који није усвојен у оба дома Парламентарне скупштине БиХ неважећи. Умјесто тога, без икаквог рационалног образложења, судијска већина каже да "овлашћења" високог представника "нису подложна контроли Уставног суда" - истиче се у прилогу.
У документу се напомиње да се у студији сарајевског центра "Аналитика" констатује да "суд није испитивао правну основу коју је високи представник БиХ навео као утемељење својих поступака, већ их је некритички прихватио".
ВЕЋИНА У УСТАВНОМ СУДУ ОДОБРАВА ПРОТИВУСТАВНУ ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈУ БиХ
Већина у Уставном суду БиХ, под доминацијом странаца, пише у прилогу Извјештаја, досљедно одобрава очигледно противуставну централизацију БиХ коју спроводи ОХР.
- На примјер, у одлуци донесеној гласовима пет према четири, Уставни суд БиХ је потврдио оснивање Суда БиХ, инвенције високог представника, упркос очигледном кршењу Уставом прописане подјеле надлежности између институција БиХ и ентитета - наводи се у документу.
У прилогу Извјетшаја подсјећа се да се у Уставу БиХ наводи да надлежности и овлаштења која нису изричито дата институцијама БиХ припадају ентитетима, а да се судијска већина није потрудила ни толико да изнесе, на примјер, тврдњу да је институцијама на нивоу БиХ Уставом изричито дата надлежност да оснивају судове, него је једноставно признала да Суд БиХ није "предвиђен Уставом БиХ".
Да би, ипак, оправдала оснивање Суда БиХ судијска већина занемарује недвосмислену одредбу Устава да се нивоу БиХ надлежности "изричито дају", те износи конструкцију да ниво БиХ има имплицитну надлежност да оснује тај суд.
- Овакав закључак се, у суштини, заснива на личним ставовима страних и бошњачких судија да је Устав БиХ требало да предвиди оснивање Суда БиХ, иако то није учинио - и тешко је замислити јаснији примјер неуставног преузимања улоге законодавца од суда - истиче се у прилогу уз Извјештај.
У документу пише да већина у Уставном суду наставља да доприноси противуставној централизацији БиХ и у предметима новијег датума, те је тако, на примјер, 27. марта Суд утврдио да су одредбе Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске, које се односе на дигитално потписивање и издавање квалификованих дигиталних сертификата и персонализацију докумената, као и на заштиту инфраструктуре, "неуставне јер нису у складу са законима БиХ".
- Међутим, чињеница је да Закон о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске не задире ни у једну функцију или надлежност која је Уставом изричито /или чак имплицитно/ повјерена институцијама БиХ. Управо су закони БиХ, а не закон Републике Српске, у супротности са Уставом БиХ - наводи се у документу.
НЕОПХОДНА РЕФОРМА УСТАВНОГ СУДА
У прилогу уз 35. извјештај указује се да је ЕУ, свјесна да је присуство страних судија у Уставном суду неспојиво са суверенитетом БиХ, уврстила њихову замјену међу 14 кључних приоритета за европске интеграције БиХ.
Из Владе Српске истичу да Устав омогућава да стране судије буду замијењене држављанима БиХ посредством обичног закона, али бошњачке политичке странке, знајући да су им стране судије чврсти савезници, блокирају ову неопходну реформу.
- У крајњој линији, поштовање одлука сваке институције правосуђа почива искључиво на њеном интегритету, професионалности и кредибилитету, а стране судије у Уставном суду БиХ свјесно су жртвовале све те вриједности у настојању да удовоље ОХР-у и очувају своје позиције - наводи се у прилогу уз Извјештај.
Стога, пише у документу, одлуке Уставног суда не заслужују никакво поштовање, а ова кључна институција у БиХ представља сраман показатељ дисфункционалности у земљи - дисфункционалности која је створена и континуирано се подстиче неконтролисаним уплитањем ОХР-а, као и дјеловањем бошњачке политичке елите која више тежи слабљењу и коначном укидању уставних механизама заштите за Хрвате и Србе него изградњи успјешне и функционалне државе.
Чланови међународне заједнице, поручују из Владе Републике Српске, треба да подрже реформу Уставног суда БиХ тако да у њему коначно сједе само држављани БиХ.
- Таква реформа помогла би да се обезбиједи истински независан Уставни суд, те ојачају његов легитимитет и суверенитет БиХ. Истовремено, донијела би наду да ће Уставни суд напокон обезбиједити поштовање демократских уставних процедура у БиХ при доношењу закона, као и заштиту федералне уставне структуре БиХ - поручује се у прилогу уз Извјештају Владе Српске Савјету безбједности УН.