Фото: РТС
На јужним падинама, ван средњовековног манастирског комплекса у Бањи код Прибоја, археолози Завода за заштиту споменика културе из Београда открили су остатке зидина манастира Светог Николе Дабарског, гдје је било једно од најстаријих епископских сједишта осамостаљене Српске православне цркве.
Испод наноса шута и земље, из дубине од два и по метра, недалеко од храма Светог Николе, изронили су остаци зидова од камена и тесане сиге, којима је био опасан древни град и грађевине које својом величином сведоче о импозантности манастирског комплекса, још из времена почетка владавине Немањића.
"Уз остатке керамике, ту нивелету коју смо констатовали, то је један од доказа за нашу хипотезу да би ово био најстарији познати део манастира Бање, који до сада нисмо у истраживању порте октрили", објашњава Марина Бунарџић из Завод за заштиту споменика културе из Београда.
А ако до сада није било материјалних доказа, писаних трагова о овом насељу је било. Зидови грађевине која је откривена припадају утврђеном граду који је чувени путописац Идризи уписао у своју карту свијета 1154. године и означио га као малени град Бања на реци Лим.
Рушења, паљења и обнове манастирског комплекса мијењали су изглед Бање. Зна се да је овај манастир 1219. године Свети Сава прогласио за једно од првих осам епископских центара и за епископа поставио свог најбољег ученика из Хиландара - Христофора.
Грађевине, чији су остаци сада видљиви, биле су велике, јаких темеља, а сачувано је чак и улазно степениште.
"Када је тај дио страдао у пожару не знамо ком, дошло је до обнове Бање у 14. вијеку у вријеме краља Стефана Дечанског, то је трећа деценија 14. века", објашњава Марина Бунарџић.
О значају манастира Бања, свједочи и откриће његових драгоцјености 1974. године. Златни, сребрни и предмети од горског кристала део су ризнице из периода од 15. до 17. вијека. Та ризница сматра се једном од најврједнијих у Српској православној цркви, а скривена је у вријеме Велике сеобе.
