СЗО: Ковид 19 однио више од 22 милиона живота широм свијета
Према годишњем извјештају СЗО, овај ревидирани број укључује не само директне смрти од корона вируса, већ и посљедице преоптерећености здравствених система, као и шире друштвене и економске посљедице пандемије.
Организација наводи да је 2021. година била најтежа, са до 10,4 милиона додатних смртних случајева.
СЗО упозорава и на дугорочне посљедице пандемије, укључујући пад очекиваног трајања живота на глобалном нивоу - са 73 године у 2019. на око 71 годину у 2021. години, што представља повратак на нивое из претходне деценије.
Истовремено, у извјештају се наводи да је у појединим областима остварен напредак, укључујући смањење инфекција ХИВ-ом, као и пад потрошње алкохола и дувана у многим земљама.
Такође се истиче да је између 2015. и 2024. године, 961 милион људи добио приступ води за пиће, 1,2 милијарде санитарним условима, 1,6 милијарди основним хигијенским мјерама и 1,4 милијарде безбједним методама кувања.
Међутим, СЗО упозорава да и даље постоје озбиљни глобални изазови попут маларије, која је порасла за 8,5 одсто, и теоретски спречиви проблеми попут анемије, која и даље погађа скоро једну од три жене у репродуктивном добу.
У извјештају се истиче и родно засновано насиље, које погађа једну од четири жене широм свијета, као и гојазност код дјеце, проблем који је већ погодио 5,5 дјеце млађе од пет година у 2024. години.
Истовремено се указује на недовољно прикупљање података о смртности у многим државама, што отежава прецизно праћење здравствених трендова.
Директор СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус оцијенио је да извјештај показује "истовремено напредак и неједнакост" и апеловао на земље да ојачају здравствене системе и унапреде прикупљање података.