Неправилности у новим изборним технологијама: Спорна обрада података и отисак прста (ВИДЕО)
Копирање, хаковање, цурење података, злоупотребе биометријских база. Безброј ризика за које, извјесно је, у Централној изборној комисији нису претјерано марили. Тако и од Агенције за заштиту личних података нису ни затражили мишљење прије усвајања акта којим се у БиХ омогућава гласање са новим изборним технологијама. А јасно је ЦИК-у да су она у два наврата била негативна. Да је обрада података кроз видео надзор и отисак прста спорна, у Агенцији су били изричити током покушаја измјена законских прописа које то питање и регулишу, још 2018. али и прије четири године.
- Да ли се ти подаци могу копирати, да ли се могу износити, гдје ће се физички налазити. Све је то страшно битно. Затим поставља се питање да ли су ти системи које ће они увести прошли независне сигурносне тестове? На примјер, када вам неко хакује лозинку, ви можете промијенити лозинку али ако вам неко украде сутра отисак прста, ви не можете, отисак прста је с вама до краја живота, нема ресетовања - истакао је директор Агенције за заштиту личних података БиХ Драгљуб Рељић.
Изостаје у ЦИК-у процјена ризика, али и одговор – зашто се умјесто идентификације бирача отиском прста на уређају који похрањује њихове биометријске податке, за идентификацију не користи лична карта?
- У БиХ имамо личну карту која има електронску меморијску картицу и на којој има биометрија. Дакле, поставља се питање због чега се сада узима отисак прста и да ли је то нужно у демократском друштву како то и захтјева члан 8 Европске Конвенције о људским правима - наводи бивши директор Агенције за заштиту личних података БиХ Петар Ковачевић.
Јачи надзор, изборни интегритет, боља контрола. Понављају то у ЦИК-у, бранећи своје одлуке. Истовремено, инжењери графичке технологије тврде – злоупотреба технологија је могућа, од отиска прста до скенирања листића.
- Одговорно тврдим на основу овог знања којег имам да се коначни резултат може лажно приказати. Која је могућност увида у тачност тих резултата који су јавно објављени? За мене, због начина гласања овај стари начин је сигурнији, поузданији, прихватљивији за наше гласаче - истиче директор Форензичког центра за вјештачење докумената Бањалука Дане Бранковић.
А коме од политичких странака су нове изборне технологије прихватљивије? У СНСД-у указују на спорни избор понуђача за набавку скенера и друге опреме. У њу се ипак уздају у опозицији из Српске.
- Нигдје на бијелом свијету 17 милиона може бити мање од 6. То само може у Централној изборној комисији која је Шмитова изборника комисија – ШИК. И наравно, питање које остаје отворено јесте да ли је повријеђен Закон о заштити личних података. Ми који смо гласали за тај закон тврдимо да јесте - додаје шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ Сања Вулић.
Делегат у Клубу српског народа у Дому народа ПС БиХ (ПДП) Ненад Вуковић истиче да народ треба да да подршку опозицији на изборима и да он чекује ове године, уз помоћ скенера и других уређаја који ће обезбиједити интегритет изборног процеса сигурно на вишем нивоу.
Уздају се у опозицији да ће Централна изборна комисија сав посао завршити на вријеме. А њега је све мање. Уговор са фирмом "Смартматик2 још није потписан, а у ЦИК-у очекују и да им се дозначе вишемилионска средства од Министарства финансија и трезора како би све планове спровели у дјело. Између осталог планирају и да запосле на десетине нових радника, за шта им је истовремено потребна сагласност Савјета министара на Правилник о систематизацији.