Како привреду и извоз струје заштити од удара карбон таксе? (ВИДЕО)
Прелазни период кренуо је у окотобру 2023. године, а од 1. јануара ове године фактурише се такса на употребу плинова ефекта "стаклене баште" на робу која се извози у Европу.
Легислатива за ту област још није урађена.
Опорезовани ће бити извозни сектори енергетике, индустрије челика, алуминијума, цемента, у каснијим фазама и остали.
На граници са Европском унијом биће зарачунате ЦБАМ таксе, препоставља се 15-20 одсто, на неке робе и до 25 одсто, а новац, у најмању руку више стотина милиона марака, одлазиће у европски буџет.
Тамо су таксе уведене како би заштитили своје индустријске капацитете. За нашу термо-енергију је око 80 евра по мегаватсату.
- Ми то нећемо моћи избјећи, зато што смо извозна компанија, имаћемо посљедице да нећемо моћи постићи цијену електричне енергије у извозу, нижу од оне коју ћемо моћи продавати привреди Српске - рекао је Лука Петровић, в.д. директора МХ Електропривреда Републике Српске.
Марко Лазаревић, руководилац производње "ЕФТ РиТЕ Станари" из Станара истакао је да је евидентно да је смањен извоз из земаља региона, укључујући БиХ ка ЕУ, те да су се појавиле веће разлике цијена на домаћем тржишту у односу на ЕУ, што није био случај раније, и додаје да је смањен интерес за улагање у обновљиве изворе енергије, зато што је садашња поставка ЦБАМ донијела озбиљну неизвјесност.
ЦБАМ механизам не препознаје енергију из обновљивих извора од енергије из термо блокова.
ЕРС је, у прва три мјесеца, изгубила дванаест милиона марака. Повећање цијене струје није у опцији.
- Електрична енергија, коју је ЕПРС извозила у првом кварталу 2026, у Србију и Црну Гору, имала је цијене мање 28 евра по мегаватсату, и то су цијене које су купци те енергије извозили ван земаља које не примјењују ЦБАМ, и тиме је предност дата земљама гдје је таква енергија плаћена - појашњава Лука Петровић, в.д. директора Електропривреде Републике Српске.
Домаће институције, уз помоћ европских, у БиХ врше процјене могућих финансијских посљедица које би могле да утичу на привреду.
У тренутној ситуацији, домаћи извозници нису конкурентни.
- Мишљења сам да ће бити кажњени грађани БиХ, ако не предуизмемо кораке, које смо давно требали предузети, ако се будемо понашали овако неодговорно, не ми у електро-енергетском сектору, него институције БиХ. Бојим се да ЦБАМ, од енергетског проблема, како се покушава сервирати, може да постане демографски проблем - казао је Љубомир Бештић, главни правни савјетник ЗП "Рудник и Термоелектрана" Гацко.
Марко Лазаревић, руководилац производње "ЕФТ РиТЕ Станари" додаје да у овом моменту, када би се предали сви документи, пријавили на повезивање тржишта БиХ са остатком Европе, неопходно је да прође 18 мјесеци до двије године.
- Ми смо у 2026. години, то би у најбољем случају било промјењиво крајем 2028. године - каже Лазаревић
У противном, ако се не буду поштовале овдашње особености пословања, као што европске земље поштују своје, држава може ући у енергетску зависност.
Рачуни на извезену робу домаћим привредницима требало би да буду испостављени почетком наредне године.