Хиљаде вјерника по неколико сати чека на поклоњење Појасу Пресвете Богородице
Ред вјерника који се непрекидно формира дуж врачарских улица и Светосавског платоа у недјељу је, како наводе из Српске православне цркве, био дужи од километар и по, док је у Београд пристигло више од стотину аутобуса са вјерницима из читаве Србије, Републике Српске, Црне Горе и других српских крајева.
Један Београђанин из Земуна рекао је да је у реду стајао око сат времена како би се поклонио Часном појасу Пресвете Богородице, а толико је чекала и његова суграђанка из Раковице.
- Вриједи чекати. Све за мајку Божију и Бога вриједи, и никад није тешко - рекла је она.
Сат времена у колони је чекао и један Новосађанин.
- Вриједило је, наравно, па увијек вриједи када је ријеч о оваквој светињи - рекао је он.
Једна Београђанка у колони испред Храма Светог Саве чекала је два сата.
Према њеним ријечима долазак Часног појаса Пресвете Богородице у Београд велика је ствар за православље и све Србе.
Младић који студира у Београду рекао је да је у реду чекао готово пет сати, али да му то ни мало тешко није пало имајући у виду колика је светиња изложена у Храму.
- Па када човјек освијести колика је светиња, 650 година је прошло од како није била у Србији, ни пет сати које ћемо провести у реду није баш много - рекао је он.
Жена из Смедеревске Паланке рекла је да би чекала и 10 сати само да се поклони светињи.
- Ја бих чекала и 10 сати, јер је то догађај који ће да остане за вјечита времена. То се не догађа тако често. Ја имам 71 годину, много се радујем што оволико младог свијета и дјеца има овдје - навела је она.
Појас Пресвете Богородице, једна од највећих светиња православног свијета, из манастира Ватопед са Хиландара стигао је 20. маја у Београд, а на аеродрому "Никола Тесла" светињу су дочекали патријарх српски Порфирије и предсједник Србије Александар Вучић.
Светиња је била изложена у Вазнесењиском храму, одакле је у оквиру Спасовданске литије пренесена у Храм Светог Саве, гдје ће бити изложена до 29. маја.
Појас Пресвете Богородице се вијековима чува у Ватопеду на Светој Гори и веома се ријетко износи ван манастирских зидина.
Такође, Појас Пресвете Богородице је њен лични предмет који се чува у манастиру Ватопеду и подијељен је у три дјиела и представља јединствену светињу опсталу из овоземаљског живота Мајке Божје.
Према предању, појас од камиље длаке саткала је сама Богородица, а приликом њеног вазнесења на небеса, предала га је апостолу Томи.
Чување Часног појаса преузеле су двије побожне жене из Јерусалима, а Богородица је непосредно прије свог Успења наложила јеванђелисти Јовану да овим женама подијели и њене двије ризе.
Дужност чувања њене одјеће из генерације у генерацију настављала би по једна побожна, невина дјевојка која је потицала из њихове породице.
У вријеме императора Аркадија, сина Теодосија Великог, Часни појас је пренесен у славну престоницу Византијског царства, Константинопољ како би штитила престоницу и њене становнике од сваког непријатељског напада, несреће и демонске замке.
Потом је Часни појас пренесен у град Зилу у Кападокији, а касније је поново враћен у Констатинопољ.
Око 1150. године Часни појас се налазио у Великој палати у Цариграду, у храму Светог архангела Михаила. Највјероватније је исјечен, а његови дијелови су пренесени у остале храмове.
У 12. вијеку, тачније у вријеме владавине цара Манојла и Комнина званично је успостављен празник Часног појаса 31. августа.
Часни појас прешао је у српске руке када је Свети кнез Лазар око 1.330. године поразио бугарску војску, а 10 година касније га је поклонио манастиру Ватопеду и од тада се чува у олтару католикона - саборног храма манастира.
За вријеме Туркократије братство манастира је одлазило у литије носећи Часни појас на Крит, Македонију, Тракију и у Малу Азију ради освећења и укрепљења подјармљеног грчког народа, као и ради ослобађања сваке заразне болести.
Постоје стотине свједочанстава о исцјељењима или добијању порода оних који су са вјером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.
Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори гдје се ова велика светиња чува од тада до данас.
Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изњедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење - јачање душе и вјере.