Врањеш: Кроз условљавање за приступ ЕУ желе да наставе тамо гдје је стао Шмит
- Ви сте својим кршењем демократске воље три конститутивна народа прекршили Споразум о стабилизацији и придруживању и вријеме је да поставимо питање народима да ли желимо у такву ЕУ? - рекао је Врањеш у Београду на трибини о теми "Република Српска између Истока и Запада: политика балансираних односа".
Врањеш је упозорио на покушај постављања кукавичјег јајета из Брисела кроз најновији ауторски текст Карла Билта и Волфганга Петрича у њемачком "Франкфуртер алгемајне цајтунгу" под насловом "ОХР треба затворити".
Он је указао да су двојица бивших високих представника веома опасно поставила тезу да би питање имовине, за које је Република Српска јасно рекла да о томе нема расправе, требало пренијети на поље европских интеграција, као и да у новом приступу не смије постојати право Срба у БиХ на вето.
- Билт и Петрич су схватили да су бонска овлашћења пресушила и да кроз условљавање за приступ ЕУ треба да наставе тамо гдје је Шмит стао - оцијенио је Врањеш.
Професор Ненад Кецмановић рекао је да је са високог мјеста у Трамповој администрацији инициран равноправан договор три стране у БиХ и изражена спремност САД да у томе помогну, а да ЕУ "срећом немају снаге да се супротставе силама – САД, Русији и Кини".
Кецмановић наводи да се расплет "у постшмитовској ери" очекује на новембарској сједници Савјета безбједности УН када ће се поново расправљати о БиХ и напомиње да се због пријетњи Бошњака, Срби и Хрвати уздржавају да отворено кажу да су за разлаз.
Он каже да ће према процјенама на наредним изборима у БиХ побиједити СДА, ХДЗ и СНСД, али да је важно колика ће бити подршка да би изабрани представници имали легитимитет у преговорима о будућности БиХ које неки најављују.
- Не треба имати превелика очекивања од разговора о будућности БиХ, али, све осим разлаза биће само продужетак агоније за немогућу државу - каже Кецмановић.
Бивши дипломата Дарко Танасковић каже да Бошњаци својим поступањем удаљавају Србе и Хрвате од идеје о изгледној перспективи складног заједничког живота, а политиколог Александар Павић истиче да је Република Српска као и цијела БиХ сада стиснута између новог поретка и старог неолибералног који се распада али је, попут рањене звијери, изузетно опасан.
Павић је оцијенио да је до доласка друге Трампове администрације, БиХ била безнадежни заточеник либерал-глобалистичког поретка, а да је Република Српска у лику њеног предсједника Додика препознала да се ради о цивилизацијском сукобу и дала безрезервну подршку Трампу.
- Република Српска је кроз лик председника Милорада Додика на време препознала раскол на Западу и јасно се сврстала. Свакоме је јасно да у овом неолибералном глобал поретку нема места Србе ни Русе, као што нема места вери, идентитету, традицији. Није случајно што су Трамп и Путин препознали, Трамп види у Русији ближег савезника него у ЕУ. Још велико и отворено питање да ли ће ЕУ то да минира - каже Павић.
Декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић истакао је да је Република Српска успјела нешто што је заиста вјештина, а то је да поред доказаних пријатеља Русије и Кине успостави све боље односе са Трамповом администрацијом.
- Посада која управља овим малим бродом је добро прочитала навигацијске карте и добро се креће између опасности и прикривених, хибридних пријетњи, којих данас не мањка - навео је Ћеранић.
Историчар Александар Раковић рекао је да је Република Српска постала најзападнији православни простор и својеврсна тврђава, те да због тога њено јачање има осим националног и цивилизацијски значај.
Историчар Милош Ковић оцијенио је да је спољна политика Републике Српске показатељ како се може постићи да, уз благослов Русије, успостављате добре односе са САД.
- У овим историјским оквирима и контексту који намеће историјско искуство, Република Српска веома добро плива, а ово што се дешава у последње време је добра потврда - каже Ковић.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да се политика балансираних односа, коју Република Српска води претходних година, показала као рационалан и одговоран приступ у сложеним међународним околностима.
- Захваљујући таквој политици, као и политичком искуству и дипломатској позицији руководства Републике Српске предвођеног Додиком, Српска је успјела да очува политичку стабилност, развија сарадњу и са Истоком и са Западом, те сачува своју дејтонску и уставну позицију упркос бројним политичким притисцима. Међутим, ниједна политика не може бити успјешна без унутрашњег јединства и националне саборности - рекао је Цицовић.
На трибини у Прес центру УНС-а говорили су и геополитичар Миломир Степић, и политички аналитичар Небојша Малић.