Каран: И данас постоје они који би да се супротставе и Дејтону и правној логици само да би сачували протекторат у БиХ
На питање да прокоментарише протекло дводневно засједање ПИК-а, Каран је рекао да двије ствари морају бити јасне од самог почетка, и о њима не смије бити забуне.
- Прво, ПИК не може именовати високог представника, и то није ствар тумачења нити политичке процјене, то је правна чињеница. Према Анексу 10, високог представника предлажу стране потписнице Дејтонског споразума, а страна је и Република Српска.
Друго, одговарајућа резолуција Савјета безбједности није пука формалност, она је суштина цијелог процеса. Том резолуцијом тачно се одређују задаци високом представнику, и у њој може писати само оно што стоји у Анексу 10. Овдје не треба ништа тумачити ни додавати, довољно је прочитати", појаснио је Каран.
Он је навео да су се стране споразумјеле да ће високи представник бити именован како би спровео цивилни аспект мирног рјешења, извршавајући задатке како му буду повјерени резолуцијом Савјета безбједности Уједињених нација.
Такође, додао је професор Каран, Анекс 10 јасно предвиђа да мандат високог представника подразумијева децидно наведене дужности: надгледати провођење мировног рјешења, одржавати контакте са странама потписницама, координисати активности цивилних органа и тијела у БиХ, омогућавати рјешавања било каквих проблема који се појаве у вези са спровођењем цивилних аспеката, учествовати у састанцима организација које дају помоћ, периодично подносити извјештаје о напредовању спровођења мировног споразума и давати упутства Комесеријату и добијати извјештаје од Комесеријата Међународних снага.
- Дакле, високи представник не намеће, не доноси законе, не смјењује изабране функционере и не обликује уставно уређење суверене државе. Све што излази ван оквира његовог мандата нема правни основ у Дејтонском мировном споразуму, и никаква конференција, декларација ни смјерница ПИК-а то не могу промијенити - нагласио је Каран.
Он је подсјетио да ПИК не постоји у Дејтонском мировном споразуму, те да је конституисан Лондонском декларацијом од 8. и 9. децембра 1995. године, дакле послије Дејтона.
- Конференције су се потом низале једна за другом: Лондон, Синтра, Бон, Луксембург, Мадрид, Брисел, и у свакој од њих градио се један те исти концепт и са истим циљем. Уз сталну подршку међународног фактора стварало се политичко окружење у којем се овлаштења високог представника примјењују као да су одувијек постојала - рекао је Каран.
Све што је током тридесет година постепено, али систематично трансформисало БиХ у правцу унитарне државе, указао је он, рађено је управо у том тијелу које Дејтон не познаје.
- Комплетан механизам који су створили: ПИК да налог, а високи представник наметне одлуку имао је једну једину функцију - да буде алат којим ће се изградити унитарна бошњачка БиХ, и срушити мултиетничка федерација у којој су три народа равноправна. То се данас нескривено потврђује од оних који су тај механизам и градили - нагласио је Каран.
Он је поновио да је БиХ оно што желе њена два ентитета и три конститутивна народа, има оне надлежности и функције које су јој Република Српска и Федерација БиХ дали, и њихова воља по тим питањима видљива је из једног јединог мјеродавног документа, Дејтонског мировног споразума, а не из лондонских декларација, бонских смјерница, и мадридских закључака.
- Дејтон и ништа друго - поручио је Каран.
Он је додао да смо данас свједоци отвореног судара два концепта. "С једне стране стоји суверенистички концепт америчке администрације под вођством предсједника Доналда Трампа, који полази од тога да је БиХ земља у којој одлуке доносе домаћи лидери, а међународни актери помажу умјесто да диктирају, и у којој ОХР никада није ни замишљен да буде трајан", појаснио је Каран.
Он је навео да Република Српска ту позицију подржава у потпуности, и сматра да је вријеме да се мандат високог представника приведе крају и да се будућност ове земље препусти изабраним представницима народа, јер то јесте сувереност.
- С друге стране стоји унитаристички концепт чији су носиоци поједини европски центри политичке моћи који упорно и без заустављања настављају градити бошњачку унитарну грађанску државу, те за које је Дејтон одавно мртво слово на папиру, а ПИК незамјењив алат којим се та нова држава постепено обликује и намеће - додао ја Каран.
При том, каже он, треба рећи нешто што све чешће провејава у јавном простору - Европска унија више није оно што је била, и више не почива на постулатима на којима је настала.
- Она се данас мобилизује и све отвореније позиционира као војни савез, што неминовно намеће питање да ли и у којој мјери процес европских интеграција и даље има онај смисао и садржај који му се приписује. И управо ту долазимо до онога што говори све: постоје они који су спремни да се супротставе и Америци, и Дејтону, и елементарној правној логици, само да би сачували стање протектората које им одговара, јер им тај протекторат даје оно што никада не би могли добити на изборима ни кроз легитимне политичке процесе - закључио је Каран.