ГЕОПОЛИТИКА: Да ли се руши досадашњи модел међународног управљања БиХ? (ВИДЕО)
Нема договора о новом високом представнику, а први пут након много година на површину су избиле озбиљне подјеле између Вашингтона и водећих европских престоница.
Све су гласније оцјене да би наредни становник ОХР-а могао бити и посљедњи.
Истовремено, у Санкт Петербургу се окупљају државници, привредници и инвеститори из цијелог свијета, као и из Сједињених Држава. Да ли свједочимо новој расподјели снага у свијету и какво је мјесто Републике Српске у тим процесима?
Питамо се да ли је БиХ ушла у нову фазу у којој ће о њеној будућности одлучивати изабрани политички представници?
- Очигледно је да је канцеларија високог представника у БиХ или институција вискоког представника у кризи јер по Анексу 10 не постоји канцеларија и то је политичка стварност у БиХ - навео је Милош Шолаја, Факултет политичких наука, Бањалука.
Чињеница је, каже, да је од самог почетка усвојен тај принцип да високи представник буде извршна власт и при томе су допринијела и бонска овлашћења
- То је једна политичка декларација која је једном појединцу дала тако снажна овлашћења. У Дејтонском мировном споразуму не постоји институција Савјета за имплементацију мира и ту постоји читав низ правних промашаја. Дејтонски споразум је парафиран 21. новембра 1995. године и ту много тога не финкционише како треба - поручио је Шолаја, гостујући у нашој емисији Геополитика.
Он је напоменуо да Анекс 10 поредвиђа неколико алата који никад није искоришћен.
- Велико питање је како је дошло до институције високог представника. Сада се покушава наћи компромис и не знамо када ће се избрати или се уопште неће изабрати високи представнкик - нагласио је Шолаја.
Стефан Антић из Мађарског института за међународне послове навео је да је тренутна ситуација у БиХ одраз времена у којем живимо и промјене америчке политике.
- Донекле системска, у смислу да се Америка повлачи из разних геополитичких жаришта и локација широм свијета гдје је играла улогу локалног полицајца и главног миротворца. Или и пиромана у одређеним случајевима - истакао је Антић.
У том контексту није изненађење, каже, да већина земаља Европске уније у том смислу нису њихови стари положаји и импулси у вези спољне политике, нису преживјели промјену у САД.
- Једина земља од тог великог сплета савезника које САД имају широм свијета, која је ту промјену преживела, је Израел - закључио је Антић.
Говорећи о сарадњи Гаспрома и Републике Српске министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић је истакао да је Руска федерација добронамјерна не само у привредном него и у политичном смислу.
- У Санкт Петербургу данас је постигнут договор о продужењу уговора о испоруци руског гаса Републици Српској. Добили смо повољну цијену гаса у Републици Српској. Надам се да ће изградњом гасовода кроз Српску наша привреда бити још конкурентнија - навео је Клокић у нашој емисији Геополитика.
Додао је да је због руско-украјинског сукоба привреда у Европи веома погођена.
- Посебно је привреда у Њемачкој поприлично погођена - истакао је Клокић.
Подсјетио је да Република Српска сљедеће године обиљежава 20 година добре сарадње са Санкт Петербургом.
- Значајне ћемо активности реализовати и ове и наредне године у многим областима гдје се види простор за сарадњу. Поред сарадње са Санкт Петербугом веома нам је добра и успјешна сарадња са Татарстаном - поручио је Клокић.