Лицемјерје Европске уније - поручују да европског пута БиХ нема са високим представником, а боре се за останак ОХР-а (ВИДЕО)
С друге стране здушно се бори за именовање новог високог представника, који би наставио да користи бонска овлаштења. Из Републике Српске порука да на те подвале неће насјести. Посебно кад таква политика Европске уније сада нема подршку Вашингтона.
Да ли политика Европске уније на Западном Балкану доживљава свој крах? Ако је судити по дводневној сједници ПИКа у Сарајеву гдје представници Европске уније, а прије свега Њемачка и Француска преко воље Сједињених Држава, па и Италије нису успјели наметнути свог кандидата за високог преставника, закључак није тешко донијети. То је порука и за ЕУ и за политичко Сарајево, које лобира за страни интервенционизам. Вријеме наметања је прошлост, каже предсједник СНСД-а Милорад Додик.
- Немате ту ни Русије, немате никога ко ту смета, је л' да? Шта одједном се дешава? Зашто? Ми разумјемо шта се дешава. Разумјемо да је нова политичка елита у Америци одлучна да ријеши проблем интервенционизма, интернационализације проблема унутар са својим тврдњама о томе да не желе да управљају туђим државама и да граде туђе нације - истиче Додик.
Чуди или можда не, да се званични Брисел бори за избор високог представника, а у исто вријеме говори да жели БиХ у Европској унији. На то указују и српски представници у заједничким институцијама.
- Европска унија, која је још прије 15 година саопштила да према и у ЕУ није могуће ићи са високим представником, се грчевито бори за останак високог представника у БиХ. И то са свим овлашћењима која су у потпуној супротности са владавином права ЕУ. То се зове врхунац лицемјерја - поручује делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић.
Замјеник министара одбране у Савјету министара Александар Гогановић каже да с једне стране Венецијанска комисија је давно још рекла да БиХ не може постати пуноправна чланица Европске уније док постоји канцеларија ОХР-а у БиХ, а са друге стране Европска унија инсистира да ОХР треба остати.
- Ево ми се не противимо ни да остане ОХР, али једноставно бонска овлаштења се не могу више користити. Није нормално након 30 година да се и даље користе бонска овлаштења и да Европска унија која би требала бити колијевка демократије један такав приступ уопште и подржава у БиХ - додаје он.
Европска унија подржава, али не више и званични Вашингтон.
- Американцима је постало јасно колико је све то нелогично, контрапродуктивно и колико је далеко овај отишао процес претварања високог представника у полугу за промоцију геополитичких интереса. На примјеру Кристијана Шмита се показало да Њемачка иде, се понаша као надређена и као сила која управља једним дијелом Балкана - истиче бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић.
Да ли Европска унија не чује или не жели да чује упозорења Сједињених Дражава? Па и даље покушава да уцјењује, што је показала и изјава њемачког канцелара Фридриха Мерца након Самита Европске уније и Западног Балкана у Црној Гори. Иако је признао да постоји одговорност и грешке Брисела зато што већ 13 година ниједна држава није ушла у ЕУ, презентовао је и политику уцјена. Овај пут према Србији.
- Србија мора јасно одлучити гдје види своју будућност. Није могуће водити политику колебања између Русије, Кине и Европе. Пут Србије у ЕУ је отворен, али она мора одлучити на чијој ће страни бити - напомиње њемачки канцелар Фридрих Мерц.
И предсједник Србије Александар Вучић потврдио је да је неколико земаља у Тивту инсистирало на санкцијама Русији. А највеће чланице Уније не крију и да је један од услова на европском путу Србије признање самопроглашеног Косова. Када се црта подвуче онда је оправдано питање какав је интерес Европске уније за Западни Балкан. Да ли је бриселска политика уцјена и наметања поништила све ЕУ- вриједности за које се некада вриједило борити?! Да ли је БиХ њена слика и прилика?! Одговор је чини се и више него јасан.