РУГИПП: Наводи Геопола о "државној имовини" противни уставима и међународним конвенцијама
Све написано у тексту "Питање државне имовине БиХ - геополитичка и правна анализа несугласица и приједлог одрживог рјешења с нацртом законских измјена", у потпуности је супротно Дејтонском мировном споразуму и Уставу БиХ, те супротно Уставу Републике Српске и Уставу Федерације БиХ, па и Европској конвенцији о људским правима и основним слободама, поручили су из РУГИПП-а.
Према тексту Геопола којим се предлаже законско рјешење о државној имовини, "државна имовина" је власништво БиХ и разврстава се према свом карактеру и намјени у три категорије, стратешка државна имовина, функционална јавна имовина и локална развојна имовина, појашњавају из РУГИПП-а.
Између осталог, текст предвиђа и усклађивање ентитетских закона са предложеним текстом у року од шест мјесеци.
РУГИПП указује на то да је Дејтонским мировним споразумом територијална подјела у складу са "Женевским принципима" уговорена Анексом 2 - Споразумом о граници између Републике Српске и Федерације БиХ, којим је чланом 1. уговорено да ће граница између Републике Српске и ФБиХ бити онаква како је одређена на мапи у Додатку тог споразума.
Исто тако, Уставом БиХ није прописано да имовина припада БиХ, нити да БиХ може имати уставну надлежност у вези са тим питањем.
- Наглашавамо да је чланом 12. Устава БиХ прописано да ће ентитети извршити измјене својих устава како би исти били усклађени са овим уставом, те је Република Српска то и учинила и Устав Републике Српске је 2003. године усаглашен са Уставом БиХ - подсјећају из РУГИПП-а.
Тако је Амандманом 32. тачка 6. на члан 68. Устава Републике Српске прописано да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, а чланом 70. став 1. тачка 2. Устава је прописано да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте, прецизирају из РУГИПП-а.
Имајући ово у виду, Република Српска је у периоду од 1995. године па до данас законски уредила својинске односе на свим непокретностима на територији Републике Српске /бивша друштвена својина/ кроз доношење Закона о стварним правима и других материјалних прописа који уређују област некретнина.
На сличан, готово идентичан начин, својинске односе на непокретностима уредила је ФБиХ, доношењем свог Закона о стварним правима и других материјалних прописа који уређују област некретнина.
Закон о стварним правима прошао је процедуру оцјене уставности код Уставног суда Републике Српске и Уставног суда БиХ, гдје су исте одредбе, нарочите прелазне и завршне, оцијењене као уставне.
Уколико се хоће на други начин регулисати односи на некретнинама у бившој друштвеној својини, онда би било потребно измијенити Устав БиХ односно Дејтонски мировни споразум, као и Уставе Републике Српске и ФБиХ, као и у Дистрикту Брчко и све материјалне прописе који су донесени са сада важећим уставима да би се нешто промијенило у односу на некретнине бивше друштвене својине на територији БиХ.
Било каква промјена би угрожавала стечена права субјеката који у складу са уставом и законом могу бити власници некретнина на тим територијама.
С обзиром на напријед наведено, правни је апсурд и у потпуности немогуће да се на предложени начин законом о државној имовини регулише промјена својинских односа на укинутој друштвеној својини на територији оба ентитета на нови начин.
Стављањем ван снаге свих прописа, односно свих аката и правних послова чији је предмет "државна имовина" ставио би се ван снаге неодређен број прописа и није јасно стављају ли се ван снаге само поједине одредбе или прописи у цјелини, а то истовремено представља ретроактивно дејство закона, наводи се у саопштењу које је потписао директор РУГИПП-а Драган Станковић.