Легендарни Боро Голић за РТРС: Французи памте шта смо урадили за њих (ФОТО/ВИДЕО)
Својом игром а потом и тренерским врлинама, обиљежио је један период у бањалучком и југослoвенском рукомету. Они који га памте као играча, кажу да је увијек тежио лијепој игри, надигравању, надметању..таква му је била и тренерска филозофија. Боро Голић, један је од кључних играча, чувене Борчеве генерације, која је 1976. године постала шампион Европе. Сваке године када дође на одмор у свој град, присјећa се старих, добрих времена, када су црвено-плави "харали" Европом.
- Мене и моје саиграче вежу лијепе спортске успомене. Поготово што је период од 50 година, достојан поштовања. Радује ме што се људи и даље сјећају тог догађаја, који је био огроман у то вријеме, када се Бањалука развијала као град али и цијелокупна спортске фамилије. Нас је красила сјајна атмосфера у клубу, и једно велико поштовање, без обзира на индивидуални квалитет и достигнућа. Ја сам у контакту са свима, посебно са Аком ( Абасом Арсланагићем). Ако се не чујемо два пута у седам дана, проблем је. То је био највећи квалитет "генерације 76" . Поштовање и један тимски дух. То нас је на крају одвело до титуле шампиона Европе - каже Голић.
Некада је била популарна изрека да школа и лопта не иду заједно. Међутим, то није био случај са борчевим рукометашима. Тако је раније , у свакој генерацији био по један доктор медицинских наука, инжињер или економиста.
- Таква су времена била.Родитељи су били иза нас. Ми смо тренирали рукомет, али без школе не може ништа. Већина нас су се опредијелили за неке науке, ту смо успијели, да не набрајам сад све, од Караџе, Небојше Поповића, Драшка Пртине, Арсланагића, Прохаске итд. Живот не мази и ништа не пада са неба. Зато, поштовање свима - додаје Голић
Најстарији члан познате рукометне породице Голић, дуги низ година живи и ради у Француској. До краја 80-их, Французи нису ни знали шта је рукомет. Боро Голић и Миле Исаковић, били су пионири овог спорта у земиљи "триколора". Боро је у каријери тренирао пет француских клубова, његов допринос развоју рукомета у Француској је немјерљив.
- И ми смо некада учили од других, Чеха, Нијемаца, Румуна. У једном периоду, како ја волим да кажем "Југовићи" , допринијели смо великом просперитету француског рукомета. Они то знају да цијене, посебно ова старија генерације од Данијела Константинија, не заборавља - каже Голић.
Својевремено је Патрис Канаје, чувени француски тренер, извео комплетан тим Монпеља, да поздрави и ода признање, легендарном Бори. Жером Фернандез је изјавио да га је Боро Голић научио да игра рукомет. Како то коментаришете?
- Да, чудо је да они то нису заборавили. Памте колико смо им помогли и много цијене - каже Голић.
Старији син Боре Голића, Андреј, након богате каријере, упливао је у менаџерске воде. И у 81. години, Боро му савјетима помаже, колико може. И даље прати сва рукометна дешавања и указује на утицај арбитара у овом спорту, у којем је, суђење одувијек проблематично.
- Можда би могла да буду мало прецизнија упутства судијама у вези третмана разних фаза игре, да буде још мање физичких контаката и повреда. Пуно утакмица има, чак и превише. Долази до замора и до тих негативних послиједица - истиче Голић.
Сљедећег викенда очекује нас "Фајнал фор" Лиге шампиона. Састаће се два њемачка клуба у полуфиналу, Магдебург и Фуксе Берлин те дански Алборг и Барселона. Коме дајете предност?
-Магедбург највише поштујем од те четири екипе. Њихову организацију, квалитет игре, тренера, који је један човјек одан рукомету. Бенет Вигерт је фаца да тако кажем у свијету рукомета. Он је од просјечне екипе вратио Магдебург међу освајаче највећих титула. То му је фамилијарно, јер му је и отац био одличан рукометаш. Алборг је одлична екипа и може изненадити. Имају неколико данских репрезентативаца који доминирају на међунардоној сцени - закључио је Голић.
Кроз своје "златне генерације" Борац је стварао рукоментне велемајсторе. Боро Голић један је од њих, вођа на терену, али и ван њега - учитељ, тренер, педагог.
Разговарао: АЛЕКСАНДАР КОЛУНИЈА