Утврдити дугорочне посљедице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију (ВИДЕО)
Потребно је, истичу, утврдити и научно доказати евидентне дугорочне посљедице НАТО агресије по здравље и животну средину.
Током 78 дана НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије гађани су војни и цивилни циљеви, међу њима и хемијска постројења, што је узроковало загађење опасним и токсичним материјама. Бачено је више од 15 тона осиромашеног уранијума, чији је период полураспада 4,5 милијарде година, упозоравају стручњаци.
- То се ради о контаминацији, и то интерној контаминацији, дакле он је опасан једино када га путем руку или исхране, пре свега водом, ако се нађе у ланцу исхране онда је у унутрашњости организма он је изузетно опасан, дакле, и то је проблем - рекао је Јагош Раичевић, некадашњи руководилац пројекта чишћења осиромашеног уранијума на југу Србије.
Генерал у пензији Слободан Петковић каже да је то био злочин у рату и геноцид у миру јер су свјесно коришћена средства која ће оставити дугорочне посљедице на здравље људи и животну средину.
- Опасност је вјечита, код нас народ умире, ми смо од неколико хиљада обољелих, прошле и ове године смо дошли до броја 42.000 обољелих од карцинома разних врста и разних болести на годишњем нивоу, и зато је то геноцид у миру, и то ће трајати - каже генерал у пензији Слободан Петковић, специјалиста за АБХО.
Од бомбардовања 1999. године, статистике, између осталог, биљеже пораст новообољелих и умрлих од карцинома, а стерилитет код мушкараца се удвостручио.
- Сматрамо да је велики удео у појави појединих болести као што су аутоимуне болести, као што су малигнитети, као што је патолошка трудноћа, као што су поремећаји развоја плодова, тако и појаве хромозомских аберација - навела је Даница Грујичић, неурохирург.
Научници истичу да је НАТО извршио и екоцид – уништавање животне средине опасним супстанцама, а штетне посљедице су, кажу, дуготрајне и непредвидиве.
- На нашем простору нападнути су и ваздух, и вода, и земљиште, и биљке, и животиње, поремећени њихови сложени односи, угрожена природна и радом створена добра, културна и историјска национална баштина - рекла је Милица Томашевић, научни савјетник.
Злочини НАТО-а не смију бити заборављени, а о посљедицама агресије не смије да се ћути, поручују стручњаци. Очекују већи ангажман државе на расвјетљавању ове теме и покретање националног пројекта, како би се на научни начин утврдиле и доказале дугорочне посљедице НАТО агресије по здравље и животну средину.