latinica  ћирилица
09/06/2026 |  19:33 ⇒ 20:12 | Аутор: РТРС

Њемачко-француски план о проширењу ЕУ обесхрабрио и највеће "еврољупце" (ВИДЕО)

Европа не престаје да са новим условима изненађује земље које чекају чланство у Европску унију. БиХ је на то навикла. Кажу да не можемо бити дио европске породице док се не затвори ОХР, а управо су они најгласнији у останку и опстанку канцеларије високог представника. Тако ће земље Западног Балкана, према свему судећи, још дуго бити заглављене у чекаоници Еворпске уније. Њемачки план, који је подржала и Француска, представљен на самиту у Тивту, обесхрабрио је и највеће "еврољупце". Јер све што им Еворпа нуди јесте ограничен приступ јединственом тржишту, без права гласа. У таквој европској чекаоници заглавило би се 11 земаља, међу којима и БиХ. Шта то у пракси значи!?
ЕУ - Фото: РТРС
ЕУФото: РТРС

Већ тринаест година Европска унија није примила ниједну државу у своју породицу. Тако ће, по свему судећи, бити још дуго. Јасно је то из њемачко-француској приједлога који би умјесто да олашка процес интеграција Западног Балкана, за БиХ могао да значи потпуно супротно. Одређене користи да, али чланство не. Постоји у свему оно што је за Републику Српску прихватљиво, а то је економска сарадња. Али, више је онога што је, према овом плану, неприхватљиво на европском путу.

- Поступна интеграција не смије значити да Република Српска и БиХ преузимају обвезе као да су чланице ЕУ а да при тром немају гласа у одлучвиању. Још мање то смије бити изговор за унитаризацију БиХ или за наметање спољно политичких ставова који нису резулатат унутрашњег договора - рекао је Синиша Пепић, стручњак за економску дипломатију.

Након самита у Тивту, предсједник Србије Александар Вучић био је оптимистичан. Подржао је приједлог који су изнијели Емануел Макрон и Фридрих Мерц, јер ће, како је рекао, промијенити ритам и енергију приступања ЕУ. Ипак, у тој енергији, не треба заборавити на услове које Брисел ставља пред Србију. А један од њих је увођење санкција Русији.

- Данас се, када су евроинтеграције Србије у питању, све више прича о условљавањима и промени критеријума, а не о условима за улазак. За Србију постоје посебни услови. Ми имамо проблем који се зове перципирање територијалног интегритета. Ријеч је о нашој јужној покрајини, Косову и Метохији - истакла је Марина Рагуш, потпредсједник Скупштине Србије.

Када је ријеч о Црној Гори, према признању самог Брисела, на вратима је Европске уније. Зато не чуди што је ова држава одбила њемачко-француски нон пејпер, јер би за њих значио корак уназад. И док званична Подгорица жели што прије у Унију, евроскептици од тога не очекују ништа.

- Црна Гора је тренутно у некој потпуној експанзији ЕУ интеграција у којој се тај пројекат прихвата без икакве провјере, без икакве критике, већ се сматра као неком обећаном земљом - нагласио је Иван Милошевић, из Удружења новинара Црне Горе.

Албанија је, са друге стране, јавно прихватила и подржала план наводећи да је то испуњење њихових интереса. Јер економска интеграција, за њих има већу тежину од гласа у Европској унији.