Пољопривреда под притиском климатских промjена
Нове технологије на нашем подручју се примјењују, али недовољно. Ово су само неке од порука са научно-стручног скупа о посљедицама суше на пољопривреду у Академији наука и умјетности Републике Српске.
Пољопривредни произвођачи посљедњих деценија се суочавају са бројним изазовима попут нагле промјене температуре, олуја, поплава. Ако се томе додају неодговорајуће агротехничке мјере и ицсрпљивање земљишта, губици су огромни.
- Морамо чувати наше генетичке ресурсе, јер без генетичких ресурса немамо од чега створити нову генетичку варијабилност и направити нове сорте - рекао је Ново Пржуљ из Академије наука и умјетности Републике Српске.
Неправилна употреба пестицида у биљној производњи, кажу стручњаци, довела је до инвазије одређених патогена, штеточина и корова.
- Данас имамо проблема са јако пуно коров.врста попут дивљег сирка, амброзије, њивске паламиде које не можемо више рјешавати стандардним , уобичејаним методама већ морамо налазити односно изналазити алтернативне мјере - наводи Сава Врбничанин с Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.
Примјеном нових технологија, квалитетним увезивањем агрометеоролошких и хидролошких станица смањују се негативне посљедице.
- Морамо да радимо на томе да ти подаци буду лако доступни онима који су у стању да дају прави савјет у право вријеме и то је нешто што је, по мени данас приоритет - рекао је Младен Тодоровић с Медитеранског пољопривредног института из Барија у Италијо.
Скуп у Академији наука и умјетности окупио је стручњаке из области шумарства, пољопривреде, климатологије са јединственом поруком: неохподна су већа улагања у научну заједницу и боља институционална сарадња са пољопривредницима и пољопривредним институтима.