Пет држава ЕУ у нон пејперу предлажу ограничено право гласа за нове чланице ЕУ
У документу, у који је Танјуг имао увид, Француска, Њемачка, Белгија, Луксембург и Холандија појаснило је да до тог приједлога долази због геополитичке ситуације која се доста промијенила од посљедњег проширења, односно од 2013. године када је Хрватска постала чланица Уније, и оцијениле да нова приступања захтијевају нови приступ.
- Тренутни нестабилни геополитички пејзаж захтјева Унију која има капацитет да брзо дјелује на прилике и одлучно одговори на нове изазове. Земљама кандидатима је потребна јасна перспектива за проширење. Зато морамо да одржимо замах у нашој политици проширења који осигурава да преговори о проширењу доведу до резултата. Надовезујући се на лекције научене из прошлих рунди проширења, потребна нам је нова перспектива на уговоре о приступању. Копирање претходних уговора о приступању неће бити довољно. Морамо да искористимо ову прилику и осмислимо неопходна побољшања како бисмо осигурали да ће проширење ојачати ЕУ и побољшати безбједност њеног сусједства - наводи се у документу.
Један од приједлога предвиђа могућност увођења привремених ограничења права гласа нових чланица у областима у којима се одлуке доносе једногласно, укључујући политику проширења, заједничку спољну и безбједносну политику и буџет Европске уније.
Како се наводи, такве мјере би гтребало да се размотре уз уважавање правних и политичких ограничења, као и у оквиру шире расправе о способности Уније да ефикасно функционише након нових проширења.
Међу предложеним рјешењима налази се и "клаузула о забрани назадовања" (non-regression clause), кодификована као обавезујућа норма, која забрањује одступање од вредности Европске уније.
- У случају (потенцијалног) кршења, аутоматски би требало да услиједи примјена (или испитивање примјене) инструмената за заштиту владавине права повезаних са финансирањем, поступака због повреде права ЕУ (infringement процедуре), као и нове заштитне клаузуле, у зависности од конкретне ситуације - наводи се у документу
У нон-пејперу се наводи и да би учешће у Европском јавном тужилаштву требало да постане политички предуслов за приступање нових држава Европској унији, али и да чланство не би аутоматски значило и приступање простору Шенгена, за који је и даље потребна посебна одлука држава чланица.
Наводи се и да је неопходно да се изради нови модел приступних уговора који би омогућио да будућа проширења додатно ојачају Европску унију и сачувају политичку и јавну подршку процесу проширења.
- Потребан је општи образац за будуће уговоре о приступању и каталог опција које могу да се изаберу и које затим могу флексибилно да се прилагоде и допуне у зависности од изазова које свако приступање може да донесе. Све опције треба да буду на столу. Потребна нам је отворена размена и пажљива процјена шта је ефикасно, практично и правно изводљиво у складу са уговорима, узимајући у обзир геополитички контекст - наводи се у нон-пејперу.
У документу се предлаже увођење посебне клаузуле која би подсјећала нове чланице на обавезу лојалне сарадње са Европском унијом.
- Понашање које подрива јединство, међусобно повјерење и доношење одлука у ЕУ озбиљно штети цијелој Унији, сматрају аутори документа и оцјењују да би приступни уговори требало да садрже механизме за реаговање на такво понашање.
Како се наводи, предстојећи период биће кључан за заједничку израду новог плана за уговоре о приступању који доприноси одржавању узлазног тренда након проширења, даљем учвршћивању резултата чланица у погледу владавине права и доприносу јавној подршци процесу проширења.
Иначе, ово је други нон - пејпер који се појавио у дипломатским круговима ЕУ. Претходни је француско-њемачки приједлог за који се сазнало уочи самита ЕУ - Западни Балкан који је одржан 5. јуна у Тивту и у којем се предлаже постепена интеграција земаља Западног Балкана и Молдавије и поједностављење преговарачког процеса.